Да ли би Народна скупштина обичним законом могла да пренесе на АП Војводину „сувереност, независност, територијалну целовитост… међународни положај и односе са другим државама и међународним организацијама“ и „одбрану и безбедност“, као и „мере за случај ванредног стања“ (члан 97, тачка 1 и 4 Устава), што су свуда на свету прерогативе суверене и независне државе.

„Статут аутономне покрајне Војводине је тај нормативни оквир и представља суштину проблема због које смо се данас окупили на јавној расправи“, рекао је Ристивојевић. Он је подсетио да је најпре 2008. године утврђен Статут, па годину дана након тога донет Закон, запитавши се како је могуће да се акт ниже правне снаге доноси пре вишег акта (закона), са којим мора да се усагласи.

Више од три године било је потребно представницима Србије да уопште признају да велика економска криза није прошла и да почну са објективнијим јавним иступима о томе како ће се стање у наредном периоду само погоршавати. Проблем је, међутим, у томе што је криза већ одавно изашла из свог економског одела и постала политичка. Тачније, геополитичка.

Антируска хистерија долази отуд што НИС и Јужни ток обједињују Србију. Иако напади на Русију у Србији, не само најновији на амбасадора Конузина, углавном долазе од истих људи, самозваних бранилаца Запада на Балкану, па би се олако могли тумачити и као део западне политике – стварна позадина је, међутим, много више локална. Те нападе на Русију углавном предводе актуелни политичари из Војводине и они који у Србији заговарају „еуропску” регионализацију и даље комадање преостале државе.

Направили нам „шанадан“ мост, па још хоће трипут скупље да нам га наплате Највећи европски мост на Дунаву изграђен на је на рачун Србије у Војводини. Инжењери „мителојропе“ су га направили на клизишту за које „зна и баба Мара“. „Мустре бечке“ би сад од грађана Србије да наплате сопствену бруку и неспособност, иако су на време упозорени од домаћих инжењера да мост не треба да граде на клизишту. Немци се моле да их нико ништа не пита, а Енглези ћуте.

Пре годину дана је изгледало да је суботичка Фиделинка пала у „бесконачну пропаст“. Сада знамо зашто је Пајтић симулирао да ће проблем Фиделинке бити решен. „Коначно решење“ за фирму која је власник бренда „најбоље из Војводине“ управо имамо прилику да видимо, а Суботица да се подсети зашто је вођа покрета „Отпор“ у разочарању завршио живот самоубиством. Стиди ли се ико због трагедије Бранчија Николића?

Хамлетовско питање, како неки тврде, за немогућу државу БиХ, је већ дуже времена у нашој јавности слиједеће: којем се царству, америчком или руском, приклонити? Штета је, што ова земља није нормална и што је у суштини бандитска, окупирана, колонизирана и дјељива по перверзној вољи страних “хуманиста”. Ипак, питање је дјеломично добро, јер је биполарна подјела свијета постала очита реалност. Чињеница је, да је након двије деценије апсолутне доминације америчког царства, друго царство је већ ту, оно руско, просперитетно, изникло као феникс из пепела након што је изгледало упропаштено од Горбачова и Јељцина.

Након новосадског скупа мањинских политичких организација, постало је јасно да су “демократске промене” у матрици грађанског друштва задржале само српску већину, која постаје обесправљена у сопственој држави. Ако су хашки оптуженици јуче и Косово и Метохија данас стеге које Србију држе далеко од ЕУ, Закон о националним саветима унију је промашио и саму Србију одвукао много северније, чак до Деда Мраза.

Демократска странка Србије сматра да највећи проблем за развој АП Војводине не представља Устав Србије, него најнеспособнија и најкорумпиранија власт у Европи, која под вођством Демократске странке и Лиге социјалдемократа Војводине већ једанаест година економски упропаштава грађане покрајине, као и саму покрајину. За једанаест година ове коалиције покрајина је економски опустошена, није реализован ниједан пројекат од капиталног значаја, а број незапослених већи је него икад.

Хитлерова савезница Мађарска регента Хортија, после Другог светског рата, није исплатила три четвртине ратне штете коју су на територији Југославије, а то значи Србије, починиле власти државе Мађарске у сарадњи са југословенским Мађарима. Они тврде да нема колективне одговорности, да су многи од њих „присилно“ мобилисани у војску државе Мађарске, да треба рехабилитовати „наше“ хонведе. То је ревизија историје Другог светског рата, то је нови фашизам у Европи.