Свака економска платформа коју усвоји наша странка, па тако и Програм развоја Војводине, има три основна циља: раст запослености, развој домаће привреде, и подизање животног стандарда грађана, каже у интервјуу за НС Репортер Ненад Поповић, потпредседник ДСС уочи представљања Програма развоја Војводине у Новом Саду.

Током 2011. године, Фонд Слободан Јовановић је организовао бројне трибине о актуелним политичким питањима. Пратећи политичку стварност у Србији и свету, сарадници Фонда Слободан Јовановић су на нашем сајту објавили мноштво оригиналних текстова. На тај начин смо јавности презентовали свој аутентични став о важним тематским питањима. О богатој делатности Фонда у том погледу сведочи садржај нашег сајта. Ради прегледности рада, излажемо вам преглед прошлогодишњих текстова.

Није тачно да Србија експлоатише Војводину! Републичка влада субвенционише пољопривреду Војводине. Обим и износ субвенција Републичке власти расте упркос кризи. Пољопривредници Војводине су у бољем положају од осталих у Србији. Зашто су аутономаши подржали распродају земље у Војводини коју су довели пред банкрот, а сад од Војводине крију реалност?

Фама о „србијанској пљачки Војводине“ јавила се с историјским поразом земљовласничког капитала, у кризи која је код нас почела 1931. године када је Југославија (која се издржавала од пореза а не од зајмова) морала да повећа порезе, а индустријском биљу јефтинија понуда из САД и Канаде оборила цену. Радићева, па Мачекова ХСС је користила ове невоље у пропаганди против „београдског централизма“.

Јучерашњи наступ председника Скупштине АП Војводине, Шандора Егерешија, на предавању које је одржао студентима Факултета за европске правно-политичке студије, представља понављање ставова које је недавно изнео Драган Веселинов. Једина разлика је у томе што је Веселинов конкретно рекао за шта се залаже, док господин Егереши, своје ставове „завија у обланду“ како би их јавност у Србији лакше прихватила.

У мору бескрајних српских несрећа, дешавања у АП Војводини најновија су најава будућег цепања Србије. Некадашње „Српско војводство“, све мање је српско, све мање војводство, а све више још једна потврда европско-српског пријатељства. Уочи потписа, у северној Србији осванули су билборди који позивају на стварање нове нације – Војвођана. О каквој се нацији ради сазнајемо од оних који је промовишу.

ЕУ се налази у озбиљној кризи, а цела та зграда се и те како тресе. Воде се у европским земљама озбиљне расправе о будућности и опстанку ЕУ, само се у Србији, која је посебно угрожена, о томе ћути. Ако ЕУ преживи, извесно је да ће доћи до њеног преуређења и да сви чланови неће имати једнак статус. Поставља се питање: треба ли да идемо у другу или трећу лигу ЕУ, без дела територије, уз потпуно уништавање привреде, под понижавајућим условима који нису важили ни за једну земљу. Уверен сам да не треба.

Да ли би Народна скупштина обичним законом могла да пренесе на АП Војводину „сувереност, независност, територијалну целовитост… међународни положај и односе са другим државама и међународним организацијама“ и „одбрану и безбедност“, као и „мере за случај ванредног стања“ (члан 97, тачка 1 и 4 Устава), што су свуда на свету прерогативе суверене и независне државе.

„Статут аутономне покрајне Војводине је тај нормативни оквир и представља суштину проблема због које смо се данас окупили на јавној расправи“, рекао је Ристивојевић. Он је подсетио да је најпре 2008. године утврђен Статут, па годину дана након тога донет Закон, запитавши се како је могуће да се акт ниже правне снаге доноси пре вишег акта (закона), са којим мора да се усагласи.

Више од три године било је потребно представницима Србије да уопште признају да велика економска криза није прошла и да почну са објективнијим јавним иступима о томе како ће се стање у наредном периоду само погоршавати. Проблем је, међутим, у томе што је криза већ одавно изашла из свог економског одела и постала политичка. Тачније, геополитичка.