Под притиском чланица Европске уније, а зарад добијања кандидатуре за улазак у ову међународну организацију, наша Влада је са самозваном владом у Приштини склопила читав низ уговора који представљају и формално признање самозване косметске државе. Под притиском чланица Европске уније, а зарад добијања кандидатуре за улазак у ову међународну организацију, наша Влада је са самозваном владом у Приштини склопила читав низ уговора…

Да ли би Народна скупштина обичним законом могла да пренесе на АП Војводину „сувереност, независност, територијалну целовитост… међународни положај и односе са другим државама и међународним организацијама“ и „одбрану и безбедност“, као и „мере за случај ванредног стања“ (члан 97, тачка 1 и 4 Устава), што су свуда на свету прерогативе суверене и независне државе.

„Статут аутономне покрајне Војводине је тај нормативни оквир и представља суштину проблема због које смо се данас окупили на јавној расправи“, рекао је Ристивојевић. Он је подсетио да је најпре 2008. године утврђен Статут, па годину дана након тога донет Закон, запитавши се како је могуће да се акт ниже правне снаге доноси пре вишег акта (закона), са којим мора да се усагласи.

По мишљењу руководства РС следећи корак ће представљати буднија пажња посвећена питању статуса „Формација БиХ“. Учврстивши свој положај, РС сматра да има права да одреди свој статус конкретније него што је то нека „Формација“. А ако се ради о потреби да се поново пише Устав, онда у њега по мишљењу председника РС М. Додика обавезно треба уписати одредбу о мирној подели БиХ.

Спровођење идеје о потреби регионализације не само да захтева измену важећег Устава, како је том приликом речено, већ захтева промену и самог карактера државе, односно претварање Србије од јединствене и недељиве (унитарне) државе у сложену државу, састављену од седам делова – аутономних региона. Kада би се, којим случајем, у Србији желело оснивање нових аутономних покрајина (региона) са истим правним положајем какав данас има Војводина, не би било потребно уопште мењати Устав, већ би за то био неопходан само предлог грађана утврђен на референдуму (члан 182. Устава).

Посланици Демократске странке Србије (ДСС) поднели су у понедељак 21. децембра Уставном суду предлог за оцену уставности Статута Војводине и Закона о утврђивању надлежности Покрајине.

Наступајућа државна дезорганизација кроз пренос надлежности централне на нецентралну власт, у том обиму и садржају да изазове сукоб надлежности и нефункционалност, противна је самој идеји децентрализације којој сврха није хаос, ентропија и распад целине.Тиме је државни организам оболео од аутоимуне болести којој нема лека до нестанка једне од два ентитета.

«Намера је била да Статут барем личи на Устав», рекао је Ђурић. Посебна конститутивност грађана на једном делу територије, противна је уставно гарантованом суверенитету грађана републике. «Укидање суверености српског народа», посебно прописивање вађења принцима «традиционалног неговања вишекултуралности, вишеконфесионалност и других европских принципа и вредности, уводи регулисање људских и грађанских слобода мимо Устава Србије». Овом, и бројним другим одредбама, нарушава се уставном гарантована једнакост грађана.

Зло семе сепаратистичког Статута посејано је у Војводини. Без намере да се умањује значај других странака владајуће коалиције и њихових лидера, одговорност за сепаратистички Статут носи Борис Тадић. Човек чија је прва уставна дужност да „изражава државно јединство Републике Србије“, најодговорнији је за усвајање Статута којим се ствара државно нејединство Србије.

Предлог статута АП Војводине представља акт отвореног сепаратизма, који садржи велики број противуставних одредби. Статут има за циљ да преко противуставних одредби Покрајина добије елементе државности и да самостално одређује своју територију. Статут омогућава процес федерализације државе и противуставно утврђује суверенитет грађана Војводине. Статут директно укида српски народ као уставну категорију и претвара српски народ у националну заједницу као нову етничку категорију коју не познаје Устав Србије.