Шта су избори? Спектакл? Формалност закулисне игре давно утврђених интереса (макар онолико колико су и сами политички актери у жижи, јер није ни мали, ни једноставан пут, ући и одржати се на политичкој сцени), или, процес одлучивања целе нације о политичком животу Државе? Провера и одлука: потврда или избор нове политике и људи. А о чему одлучује народ као демократска заједница.

И сам Динкић признаје опште познату чињеницу, а то је да су сва ЈП до сада „странкама служила као партијски плен. „Али хајде да то данас променим, сада смо с тим догурали до дна“, патетично поручује Млађан Динкић, лидер странке „експерата“. Сваки концепт тзв. „деполитизације и департизације“ ЈП који се сервира од тандема Тадић-Динкић, у старту је осуђен на фијаско потпут обећања бесплатних акција од 1.000 евра, процват „Фијата“ у Крагујевцу, отварања 200.000 радних места, бољег живота грађана итд.

ДСС је очекивала да ће се Закон о младима пре свега бавити превентивом, да ћемо причати о узроцима и последицама, или да је Влада напокон схватила да мора да побољша живот младих у Србији. Међутим, Влада се уопште није бавила есенцијалним проблемима младих. Треба напоменути и да поједини приватни Универзитети потпирују ватру одласка младих. Многи људи који су остали понадали су да ће наћи шансу у оних 200.000 нових радних места које је обећао Борис Тадић…

Новосадска бирократија тзв. “главног града” европске регије мучи се већ месецима како да прода градски водовод. Као у хорор филму, менаџери наше “Европске регије” су на Видовдан 2011. године смислили паклени план како да будућност свог “главног града” буквално преведу “жедну преко воде”. Наши аутономаши, који су себе називали “Коалиција за европску Србију”, омогућиће Европској банци, главном “усрећитељу” домаће несреће да временом постане власник нашег водовода који снабдева водом све грађане Новог Сада.

Не знам шта „тадићевци“ хоће у погледу правила имунитета, али Устав и закон дају овлашћење одговорним људима да у сваком поједином случају донесу ваљану и одговорну одлуку. Не могу се установљавати правила за неодређен број случајева. Тако се само крши Устав. И ту долазимо до двоструке поенте. Ако они хоће да посланици одговарају без ометања за вербални деликт, то се практично своди на забрану критике власти свуда и на сваком месту! Ако не ваља, онда ће, као, да га мењају…

Просте су чињенице пред којима се налазимо. Србија као држава мора умрети да би живела велика европска држава и нови европски поредак. Срби као народ морају нестати да би опстали супарнички ентитети који настају на отуђењу и покрштавању, рађању нових нација политичком вољом и српском изнудицом, повлачењем и безнађем, без организованог отпора. Антисрби као носиоци антисрпске политике би да убеде народ да је боље да живи сами затражимо и добровољно легнемо у гроб Уније…

Догодовштине које су ми се догодиле у Србији, приликом одласка ради подизања саобраћајне дозволе, на основу захтева да буде издата у складу с законом на службеном писму наше земље (ћирилици) биле су веома занимљиве. Дозвола ми још није издата и жудно очекујем да видим резултат којим ће, иако с напором и неразумевањем администрација ипак поступити у складу с законом. И даље ми није јасно зашто морам да захтевам оно на шта грађани редовно имају право по закону.

У недељу увече је у Београду још једном демонстрирана решеност еврофанатичне Владе да силом сузбија право на јавна окупљања и протесте. Још значајније, јавности је наговештено да ће се режим силом обилато користити докле год буде у позицији да се силом одржава наспрам све “неразмнијег” народа. Медијска илузија, створена од стране евроатлантских структура у Србији и ван ње, не може бити одржива уколико постане предмет озбиљнијег јавног оспоравања.

Посматрајући у трогодишњем периоду постојања ове владе само њене одлуке које су имале најдалекосежније негативне последице по садашњост и будућност српског народа, можемо их поделити на оне које су директно погађале превасходно Републику Србију, Републику Српску и српски народ у Црној Гори. Економија Србије доживљава у овом трогодишњем периоду тоталан крах. Важан савезник режиму у свему овоме су медији који се налазе под режимском контролом или су му на различите начине блиски.

Заборављамо да је Дачићева последња изјава и идеја само наставак државне политике коју у вези јужне Покрајине води владајућа коалиција. То је државна политика која стреми чланству у ЕУ, а чије су водеће земље уствари и створиле и реализовале паклени план цепања Србије, и које тај план нису још увек довршиле. Влада Србије и Борис Тадић су дали још један јасан знак и сигнал Западу да је и за њих тзв. Косово независна држава.