Током 2011. године, Фонд Слободан Јовановић је организовао бројне трибине о актуелним политичким питањима. Пратећи политичку стварност у Србији и свету, сарадници Фонда Слободан Јовановић су на нашем сајту објавили мноштво оригиналних текстова. На тај начин смо јавности презентовали свој аутентични став о важним тематским питањима. О богатој делатности Фонда у том погледу сведочи садржај нашег сајта. Ради прегледности рада, излажемо вам преглед прошлогодишњих текстова.

„Статут аутономне покрајне Војводине је тај нормативни оквир и представља суштину проблема због које смо се данас окупили на јавној расправи“, рекао је Ристивојевић. Он је подсетио да је најпре 2008. године утврђен Статут, па годину дана након тога донет Закон, запитавши се како је могуће да се акт ниже правне снаге доноси пре вишег акта (закона), са којим мора да се усагласи.

Попут некадашњег ЈУЛ-а који није имао више од неколико процената гласова а држао добар део власти и Г17 или УРС последњих десетак година не испушта из руку економске полуге власти и моћи. Та диспропорција између реалне власти и нивоа подршке јавности, која иде и до тога да је прво веће од другог и до десет пута што је вероватно куриозитет у новијој политичкој историји Европе. Но то наравно и иритира одређене кругове владајуће ДС који би желели да виде леђа Динкићу и његовим „регионима“.

Ако Србија не успостави национално јединство да одбаци захтев да својом територијом плаћа улазак у ЕУ, то ће онда бити тежак историјски пад какав до сада нисмо имали. Ово је, за ”Новости”, изјавио лидер ДСС Војислав Коштуница, који тврди да није у интересу Србије да добије статус кандидата уколико ЕУ не прихвата да је Косово саставни део Србије.

Тадић је дете суперобразованих и у односу на њега супериорних родитеља. Лажни дисидент, човек танке биографије до 2004. године, политички манекен, пријатне спољашњости. Од 2004. све то је допуњено једном неподношљивом председничком логорејом и умишљеношћу човека без својстава, уверењем да је човек за велика дела, да је велики мудрац и државник. О Ђиласовим родитељима не знамо ништа. Много је мање сујетан и умишљен од Тадића и делује много аутентичније.

Шта су избори? Спектакл? Формалност закулисне игре давно утврђених интереса (макар онолико колико су и сами политички актери у жижи, јер није ни мали, ни једноставан пут, ући и одржати се на политичкој сцени), или, процес одлучивања целе нације о политичком животу Државе? Провера и одлука: потврда или избор нове политике и људи. А о чему одлучује народ као демократска заједница.

И сам Динкић признаје опште познату чињеницу, а то је да су сва ЈП до сада „странкама служила као партијски плен. „Али хајде да то данас променим, сада смо с тим догурали до дна“, патетично поручује Млађан Динкић, лидер странке „експерата“. Сваки концепт тзв. „деполитизације и департизације“ ЈП који се сервира од тандема Тадић-Динкић, у старту је осуђен на фијаско потпут обећања бесплатних акција од 1.000 евра, процват „Фијата“ у Крагујевцу, отварања 200.000 радних места, бољег живота грађана итд.

ДСС је очекивала да ће се Закон о младима пре свега бавити превентивом, да ћемо причати о узроцима и последицама, или да је Влада напокон схватила да мора да побољша живот младих у Србији. Међутим, Влада се уопште није бавила есенцијалним проблемима младих. Треба напоменути и да поједини приватни Универзитети потпирују ватру одласка младих. Многи људи који су остали понадали су да ће наћи шансу у оних 200.000 нових радних места које је обећао Борис Тадић…

Новосадска бирократија тзв. “главног града” европске регије мучи се већ месецима како да прода градски водовод. Као у хорор филму, менаџери наше “Европске регије” су на Видовдан 2011. године смислили паклени план како да будућност свог “главног града” буквално преведу “жедну преко воде”. Наши аутономаши, који су себе називали “Коалиција за европску Србију”, омогућиће Европској банци, главном “усрећитељу” домаће несреће да временом постане власник нашег водовода који снабдева водом све грађане Новог Сада.

Не знам шта „тадићевци“ хоће у погледу правила имунитета, али Устав и закон дају овлашћење одговорним људима да у сваком поједином случају донесу ваљану и одговорну одлуку. Не могу се установљавати правила за неодређен број случајева. Тако се само крши Устав. И ту долазимо до двоструке поенте. Ако они хоће да посланици одговарају без ометања за вербални деликт, то се практично своди на забрану критике власти свуда и на сваком месту! Ако не ваља, онда ће, као, да га мењају…