Демократска странка Србије затражила је данас да се са административних прелаза на Косову повуку цариници Косова и да све послове на прелазима преузме УНМИК. Портпарол ДСС је поздравио најаву Уставног суда Србије да ће, на захтев те странке, разматрати уставност Статута Војводине.

Изласком из оквира Резолуције 1244, пристајањем на заједнички документ са евроатлантистима у Генералној скупштини УН и прихватањем евроатлантских захтева у процесима везаним за КиМ, Србија је формално искорачила ка евроатлантским интеграцијама. Али, њени потенцијални партнери у Бриселу државне интересе Србије на КиМ реално не препознају као партнерске, него као благо речено непријатељске. Србија је без геополитичког компаса.

Док режим у Београду мирно посматра како шиптарске власти спроводе пљачку српске имовине на КиМ, исто чине све оне међународне институције које активно раде на изградњи и легализацији лажне „НАТО државе“. Једна од таквих је и ОЕБС која према Резолуцији СБ УН 1244 има мандат да надгледа усаглашеност система правосуђа на Косову са домаћим законима и међународним стандардима људских права. ОЕБС уочава многе неправилности у процесу приватизације на КиМ, међутим, „подучава“ шиптарске институције како да наставе са распродајом српске имовине.

Док је Србија одустала од отпора америчком експанзионизму, свет се креће од монополарног ка мултиполарном поретку. Америчка светска доминација слаби, а упоредо с тим јача моћ других великих сила, пре свих Русије, Кине, Индије и Бразила, а не треба заборавити ни Јапан. Мења се геополитичка мапа света, а центар светске привреде се са северноатлантског басена сели на Пацифик, пре свега у источну Азију.

Западни пројекат о Западном Балкану улази у завршну фазу, која подразумева коначно решење проблема Косова, тојест, интеграцију Северног Косова у „институције приштинске власти“. У Европском парламенту данас је одржано гласање о резолуцији, којом се поздравља признање независности Косова од стране Европске уније. Резолуција је усвојена са 455 гласова „за“ и 155 – „против“.

Превазилажење ових дихотомија захтева да индивидуални злочини и индивидуалне жртве буду признате без обзира на етнонационални идентитет. Не учинити то служи само јачању колективизације злочина и продубљавању етничких подела. Неопходно је да све стране истраже своје историјске роле и одговорност – не само током раних 90-их, већ и дубље у прошлости – да би се избегли изазови историјског ревизионизма.

Михаел Ђифони, специјални изасланик ЕУ за север Косова: “Резолуција 1244 званично још увек на снази на Косову, мада само формално. Та резолуција више не одражава актуелну ситуацију на Косову…”