Препуни амфитеатри говоре да је Србија препуна оних који желе да нешто науче. Још само да им обезбедимо учитеље. Верујем да тежина ситуације с којом се суочавамо може да буде позитиван стимуланс за напредак. Вековима су се разне цивилизације најбрже развијале у најтежим условима. Ако је Венеција могла да изгради моћну државу на стубовима пободеним у мочварну лагуну, онда би и ми могли да се извучемо из блата у којем смо се заглавили.

Најбољи пример за испирање мозга и припремање младих генерација за ове нечасне окупаторске намере и следећи корак до потпуне окупације и покоравања српског духа је објављивање књиге професора Факултета за безбедност БУ Драгане Дулић, у којој се врши рехабилитација ОВК. Реч је о књизи “Етика рата”. Ова књига означава ОВК као “космополитску и демократску групацију”, а НАТО агресију као “хуманитарну интервенцију” против државе која се “дивљачки окренула против сопственог народа”.

Сенат је признао да је почињена грешка, али је, нажалост, изостао једини преостали потез – да се почасни докторат одузме или опозове. То није учињено и то је нови скандал везан за овај случај… Што се тиче одговорности – чланови Сената, а и саме Комисије, нису били дужни да лично проверавају оправданост предлога са ФПН. Одговорност за тачност података је на предлагачу…

Уверени смо да приликом разматрања предлога о додели почасног доктората проф. Волцеру нисте били упознати са свим чињеницама о његовој јавној делатности. И пре напада НАТО на Србију и током самог бомбардовања, Мајкл Волцер је био један од најистакнутијих поборника војне интервенције против наше земље у америчкој академској и интелектуалној јавности, и то је остао све до данас.

Код нас су облици самопонижавања, гажења сопственог достојанства и бацања самопоштовања под ноге толико учестали да су постали готово свакодневна појава. Има их свуда – на равни државе, друштва, дипломатије, политичког и академског живота. Завладала је права пошаст самопонижавања, права епидемија пузавости. Најновији случај, страшан и далекосежан, догодио се ту недавно на Универзитету у Београду додељивањем почасног доктората Мајклу Волцеру

У свом Протесту (од 14. јуна о.г.) поводом доделе почасног доктората амричком професору Мајклу Волцеру и осталим реаговањима до сада нисмо помињали стручност лауреата и предлагача. Развојем догађаја и нарочито реакцијама с Факултета политичких наука, као подносиоца званичног предлога, натерани смо да се изјанимо и по том питању. То чинимо у овом тексту, критичком анализом Предлога овог факултета у погледу начина образложења Волцерових заслуга за тако високо признање.