Заиста је тешко речи шта је заправо власништво, a посебно, корпоративно власништво, данас. Jедноставно је поражавајуће стати на становиште да је приватизација по себи нешто добро, да је то увек корак напред – вероватно зато што је то »на линији«. Као што је поражавајуће и заузимање супротних ставова из идеолошких разлога.

Једна од нити комунистичке прошлости коју је, уз неопходне корекције, требало очувати јесте начело солидарности, чијим смо потискивањем (у име наводне економске ефикасности) непотребно разорили део вредносног кода који спада у цивилизацијске тековине, али и осујетили, протраћили креативну енергију многих који су постали „сувишни“ на путу ка бољој будућности

Да ли сте чули виц о Перици који је пао трећи разред на посебан начин. Био је толико лош, да му учитељица није дозволила да понавља, него га је вратила у први разред. Нисам чуо такав виц, но, требало би га измислити за Србе. Ово, нажалост, није само повратак у деведесете, већ у лошем смислу у титоистичке седамдесете и осамдесете. Као да је она фракција која је изгубила битку на Осмој седници поново дошла на власт и, наравно, помирила се са онима који су поражени, па сви заједно желе да повампире дух титоизма…

ММФ и високи владини функционери у Србији сагласни су да је „исцрпљен досадашњи модел развоја“, те да су неопходне корените промене у економској политици. Они нам то, напокон, саопштавају после десет година досадашњег модела развоја који су упорно форсирали. Како ће изгледати нова економска политика нисмо могли да сазнамо од креатора (ММФ) и реализатора (високи владини функционери) досадашњег модела развоја, али се јасно види да наши реформатори и у време светске кризе настављају са распродајом…

Која је то светска сила и ЕУ захтевала од српске Владе такву ризичну, расколну, краткоумну националну и државну политику? Ако јесте, у шта не верујем, нека се то јавно саопшти да се овако полуписмени и лаковерни више не свађамо због политике, слободе, грађанског и националног суверенитета, па да своје колективно постојање препустимо злој судбини на коју смо се одавно навикли.