Не можемо да очекујемо од ЕУ или од било кога са стране да ради наш посао. Уважени смо колико смо јаки и у праву. Стицајем околности ЕУ је схватила да је Друштво судија било у праву, и да колико год да је неко на себе налепио етикету ′реформатори′ то није реформа. ЕУ је током 2010. године, до децембарских измена правосудних закона, имала заиста позитивну улогу. Помоћи је било, али да је ЕУ стварно хтела да помогне, а могла је јер је имала све податке, ми не бисмо били у оваквим проблемима.

Демократија се кртикује и због осредњости коју ствара приликом изједначавања својих грађана, а из угла контрареволуционара попут Берка поткопава се њен духовни темељ индивидуализам и егоизам чиме се губи њена могућност да окупља народ у заједницу. Питање критике демократије данас је отвореније више него икада.

По мишљењу руководства РС следећи корак ће представљати буднија пажња посвећена питању статуса „Формација БиХ“. Учврстивши свој положај, РС сматра да има права да одреди свој статус конкретније него што је то нека „Формација“. А ако се ради о потреби да се поново пише Устав, онда у њега по мишљењу председника РС М. Додика обавезно треба уписати одредбу о мирној подели БиХ.

Да ли јавност Србије зна да се дуго времена спроводи беспримерена кампања против ДСС о низу питања, па и о политичкој позадини убиства премијера Ђинђића? У ту кампању на крају се укључио и специјални тужилац Миљко Радисављевић и на крају је и он медијски најавио тај процес. Исувише држим до права да бих могао да будем саучесник у нечему што је најгрубље ниподаштавање смисла права. Овде је реч о монтираном процесу и насиљу над правом, а на то насиље нећу одговарати насиљем.

Бојим се да није у питању само прогон одређених организација, личности и странака, већ и другачијег мишљења. Скорашња дешавања ће послужити као повод за обрачун са свим неистомишљеницима. У целој медијској хистерији, нико не жели да види реалне домете српске кризе. Економски, социјално, идентитетски, културно, верски, територијално, биолошки,српска држава је пред потпуним сломом и колапсом.

Високи савет судства је податке о неким судијама које нису поново изабране на судске функције тражио пет месеци после процедуре реизбора, види се из документације коју је Пиштаљци доставила група неизабраних судија. Иако је ВСС податке о раду свих судија требало да има пре него што је ушао у поступак избора и реизбора у децембру 2009, Младен Николић из досадашњег изборног састава Високог савета судства тражио је 5. маја 2010. од Привредног суда у Крагујевцу податке о старим предметима четворо судија које нису изабране, укључујући ту и бившу председницу суда Маријану Ђорђевић.

Да би се боље разумело ово пренемагање и сналажење Уставног суда, укључујући и враћање свих одлука Високог савета судства на дораду, што ће захтевати неколико година озбиљног рада да би се решило близу 800 жалби неизабраних судија, ваља размотрити околности у којима се обрео Уставни суд. За разлику од неупућене јавности, судије овог Суда су од самог почетка до у танчина биле упознате са свим појединостима овог срамног реизбора свих затечених судија, било увидом у списе који нису доступне широј јавности, било из разговора с колегама…

Крајње време је да народу кажемо шта је поводом реформе правосуђа констатовала Европска комисија, односно ЕУ, у коју актуелна власт јури као „грлом у јагоде“. Никада нисам имао прилике да видим овако лош извештај Европске комисије, као што је то био случај поводом реформе правосуђа. Власт је 138 општинских судова свела на само 34 основна суда. Нису знали да процене чак ни то колики је број судова потребан.

Имали смо вољу, снагу, знање и храброст да покушамо и у Србији да остваримо амерички сан. Издржали смо намештене конкурсе, тендере али тек на суду смо видели шта је права тежина неправде. Све судије које су радиле на мом предмету у Трговинском суду у међувремену то више нису што значи да су лоше радили свој посао. Случај Веритима опомиње да смо сви на неки начин у блокади. Није само интерес бити монополиста – као што је ћелија основна јединица сваког живог бића тако мито и корупција, намештени тендери, уништавају појединца, породицу и друштво у целини.

Кад је наша Народна скупштина доносила оне дерби-измене Кривичног законика, мени је на уму био Максимилијан Робеспјер. Пао ми је на ум због његове судбинске везе с “правилима друштва” која је он тако ревносно креирао, доносио Конвенту да их потврди, а онда их бескомпромисно примењивао. А судбина је тако хтела да му његова правила, на крају, дођу главе.