Демократска странка Србије и њен лидер Војислав Коштуница пред мајске изборе заузели су нови, тачније стари и допуњен политички курс: Србија треба да буде политички и војно неутрална у односу ЕУ, НАТО, САД, Русију и све друге земље. Можда Коштуница и јесте досадан у инсистирању на поштовању изворних политичких начела, одбрани Косова, поштовању Устава, српске традиције и отварању дебате о томе шта Србија добија, а шта губи на путу ка ЕУ. Али мора се признати да је у томе доследан.

Пресудан утицај на српску политику данас имају страни амбасадори, чија реч је неприкосновена. Дипломатија је у претходним годинама суштински променила установљена правила и дипломатске кодексе, барем у Србији. Супротно Међународном односно Дипломатском праву и Бечкој конвенцији, страни амбасадори су почели да се баве унутрашњом политиком земље у којој су гости.

Активна политичка неутралност омогућава Србији да има развијену економску сарадњу са Европском унијом и САД, а да истовремено не потпадне под њихово старатељство. Исто тако, неутралност омогућава да са Русијом имамо најбоље и пријатељске везе и представља гаранцију да се Србија никада неће сврставати у било који савез против Русије.

Актуелна Влада Србије премијера Мирка Цветковића ушла је у историју као власт која је највише задужила грађане, односно за 5,7 милијарди евра или 4,7 милиона евра дневно – израчунали су српски економисти. Србија, према подацима Народне банке, ове године мора да отплати 3,8 милијарди евра дуга. У 2013. оптерећење буџета биће слично (3,7 милијарди), а критична је и 2014. када на отплату доспијева 3,4 милијарде.

Ако је жртва Срђана Алексића морални ослонац нове српске политике, зашто Чедомир Јовановић не следи њен херојски дискурс када је у питању сама Србија? Прошлонедељни дуел Милорада Додика и Чедомира Јовановића остао би тек бурно варничење пред телевизијским камерама, да изјава лидера ЛДП-а о Срђану Алексићу из Требиња није отворила питање морала у јавности на најприземнији начин.

Да, данас се намеће питање не залажу ли се и постмодернисти као и некада комунисти за својеврсно одумирање или нестајање државе, тако да њихов поход на државу као државу, без обзира на природу политичког поретка, постаје удар на саму демократију и слободу појединца? Зато с разлогом морамо да се запитамо шта ће остати од демократије у савременим постдемократским друштвима?

Већ овлашна анализа додељивања само неких престижнијих награда и признања, да их набрајамо било би одвећ заморно и монотоно, показала би свеколику и често погубну разноликост критеријума. При чему су најгора она решења која проистичу из дневнополитичких, партијских и неретко родбинских интереса…

Грубо речено, наша земља прошла је кроз све наведене фазе ‘’болне цивилизацијске трансформације,’’ пацификована је, начињена глобално подобном и претворена у шраф мондијалистичке машинерије. Најпре долази до потискивања националног идентитетског обрасца и успостављања доминације Западног културног модела, затим се ствара споља контролисано, политички инструментализовано цивилно друштво које ванинституционалним путем покушава да обори непослушни и “отпаднички режим”.

Оваква ЕУ, каква је до јуче била, више неће постојати. Она је у дубокој кризи и неизвесно је да ли ће се преуредити у две или више колона и да ли ће уопште опстати. Политичка неутралност, како јој и име каже, не значи да би Србија била против ЕУ или било кога, већ напротив, желимо са ЕУ, са државама чланицама ЕУ, али и са свим осталим земљама да имамо развијену економску сарадњу. Наша привреда трпи штету од потписаног ССП са ЕУ. Политичка неутралност је зато и права основа за економски опоравак и развој Србије.

Прво је био неуспели покушај да се политички простаклук Андреја Николаидиса произведе у тобожњу сатиру коју прост пук није умео да препозна као литерарни жанр, уметничко дело које не треба читати у политичком, већ у књижевном кључу. Када се испоставило да смо Николаидиса прочитали од почетка до краја и да ту засењивање простоте не помаже, Чедомир Јовановић се прекјуче одважио на једну другу, сасвим оригиналну врсту (зло)употребе књижевности у политичке сврхе.