Излазак из века распада мање спречавају политичари, а много више елите, које не раде и не мисле оно што мисле да је најбоље, већ једино што умеју да раде и мисле. Када је, међутим, Србија ушла у свој 21. век? Одговор је драматичан – још није ушла. Србија још увек живи у свом столећу дезинтеграције. Раде једино што у стогодишњем континуитету умеју да раде, настале и формиране на идеологијама и погледима који државу Србију и национални интерес потпуно искључују.

У таквим околностима кључно је питање која би то могла бити стварна алтернатива Европској унији. На рушевинама Европске уније и у условима економског колапса, без поверења и растуреног социјалног ткива европских друштава мало је вероватно да је алтернатива у некој новој европској интеграцији уопште реална. Без обзира што се већ отворено прети неким новим ратом у Европи ако се не сачувају евро и ЕУ.

Посланичка група Демократске странке Србије доставила је предлог сопствене декларације о Косову, којом предлаже прекид преговора Београда и Приштине, стављање ван снаге постигнутих договора, као и одбијање захтева за нормализацију односа са Косовом и Метохијом. О декларацији, као и о погледима на другачија решења односа са Косовом, за “Актер” говори Слободан Самарџић, потпредседник ДСС-а и бивши министар за Косово.

Гледстон је казао сасвим одређено да зебе од катастрофе у Србији. Тајмс је затим додао, на шта би могла изаћи катастрофа: Србије би могло нестати. Мало доцније, придодао је Стандард како би је могло нестати: њени би је добри суседи могли поделити.

Идеја да се политичке партије изјашњавају о томе који се језик говори у Црној Гори је бесмислена. Представља директан наставак инструментализације коју је титоистичка Југославија имала. Наиме, и кад је рушена капела на Ловћену, слушали смо да Његош није знао да није српски песник. Све ће бити толико обесмишљено да ће на крају свест људи бити контаминирана. Идентитет ће се појавити као празан, у извесном смислу, нико више то питање неће сматрати толико битним и тиме ће технологија испирања мозга достићи онај резултат ка којем је управљена. Мислим да је то суштински циљ.

Данас се званичници Приштине сликају поред споменика озлоглашених фашиста Шабана Полуже, Мехмеда Градице, Џафера Деве, Адема Воце… Па због фашисте Шабана Полуже и његових следбеника на Космету је уведена војна управа почетком 1945. године, а због тих албанских фашиста, балиста, који су се крили по шумама до краја 1948. године, погинуло је 700 партизана док је 1.300 њих рањено. У последње три–четири године, албански фашисти су добили споменике у ”демократском” Косову док свет ћути.

Јесте ли прочитали приповетку “Глава Шећера” Милована Глишића. Ако нисте, одмах прочитајте! Војвођански аутономаши већ годинама тајно, а задње три године јавно хоће да формирају своју дипломатију у нади да ће се завући у фотеље ЕУ. Кад им је у Бриселу отворен дућан, послали су на поклон Штефану Филеу лицидерско срце. Последица њихове сладуњаве глупости биће утеривање додатног дуга грађанима и сељацима Војводине, који ће ове коштати 50 милијарди евра.

Језик је, као средство комуникације истовремено и један од важних елемената идентитета народа и претеча настанка нације као групе људи која међу собом несметано комуницира и размењује идеје. Уствари, коришћење истог језика је и један од предуслова, а и начин за територијално, физичко, културно и духовно повезивање људи. Изузетака наравно има, али они само потврђују правило.

Све док постоји завада међу Србима, то питање ће се решавати на начин који су пројектовали они који су основали такозвану Републику Косово. Политичке елите које предводе српски народ, желе да се реше тог баласта који се зове Косово јер за њих је Косово камен око врата. Једино народ ту може нешто да уради и када би се нашао неки политички лидер који би повео народ коме је доста и НАТО-а и његових злочина, они би се побунили и помогли би својој браћи на Косову.

Када се врши геноцид, онда се неселективно уништавају сви припадници неког народа што укључује и прогоне, демонизацију, одузимање територије и имовине. И док голоруки преостали Срби, шездесетак тисућа, беспомоћно дежурају на барикадама надајући се чуду, НАТО-приштинске снаге увјежбавају десант на ова посљедња људска бића који, у пркос свима, одржавају некадашње достојанство српског народа. А свијет шутке гледа трагедију која се хињским корацима неумитно приближава.