У таквим околностима кључно је питање која би то могла бити стварна алтернатива Европској унији. На рушевинама Европске уније и у условима економског колапса, без поверења и растуреног социјалног ткива европских друштава мало је вероватно да је алтернатива у некој новој европској интеграцији уопште реална. Без обзира што се већ отворено прети неким новим ратом у Европи ако се не сачувају евро и ЕУ.

Тадић и његови политички партнери представљали су 2008. антитезу Слободану Милошевићу, а у борби за Косово наоружавали су се искључиво међународним споразумима и уговорима. Данас он и његови политички другари сами повлаче паралеле и подвлаче сличности које им не иду на руку. Да ли је заиста могуће да не виде да им аналогија више не иде у корист?

Срби и Кфор гледају се очи у очи, Београд тражи склањање барикада, Борко Стефановић и Едита Тахири преговарају у Бриселу о прелазима, Француска поручује да ће гласати за отварање европских врата Србије, док Немачка још прети ветом! Тако су, три дана пред одлуку европских шефова дипломатија, зацементиране позиције главних актера од којих зависи ”пресуда”о кандидатури наше државе.

Све у свему, највећа срамота за Србију и за све нас није то што помажемо башонима који су оштетили и угрозили суверенитет и територијални интегритет Србије, него што лажемо сами себе и мислимо да када завршимо све што се тражи од нас, да ћемо онда моћи с поносом да будемо део уједињене Европе, изграђене на поштовању највиших стандарда демократије и владавини права. А у суштини, и онда када све завршимо, бићемо јадни, бедни и без образа.

Званични Београд, или “Двор” који се тако представља, узалудно покушава да се домогне Европске уније (ЕУ), ма шта то у овом времену значило, и још узалудније али одлучније настоји да се ослободи, одрекне, Косова и Метохије и косметских Срба зарад “Европе”. Ни једно ни друго не успева. Узалудан посао. Није проблем у енергији жеље и спремности, него у томе што “Двор” у Београду не разуме ни ЕУ, ни Космет а ни косметске Србе.

Више од три године било је потребно представницима Србије да уопште признају да велика економска криза није прошла и да почну са објективнијим јавним иступима о томе како ће се стање у наредном периоду само погоршавати. Проблем је, међутим, у томе што је криза већ одавно изашла из свог економског одела и постала политичка. Тачније, геополитичка.

Председник Србије искористио је посету Лондону да још једном гласно и јасно каже да Србија неће признати Косово. Београдским медијима, који су исту вест до сада небројено пута пренели на истим ударним местима, још се поверио да је, “веома искрено и отворено”, то исто рекао и британском премијеру Дејвиду Камерону.

Цветковићева влада је довела Србију у веома незавидну позицију, па је тешко побројати најдратистичнија посртања и промашаје који ће, нажалост, погодити и наше потомство. Донет је статут Војводине који је у више тачака противуставан и федерализује земљу, те ствара нови проблем на северу републике. По питању Косова и Метохије направљене су најтеже грешке које су погубно удаљиле нашу јужну покрајину од Централне Србије.

Русија, Белорусија и Казахстан утврдиће данас прву етапу ка стварању Еврозијске економске уније, пројекат руског премијера Владимира Путина који се залаже за што јачу интеграцију земаља бивше СССР. Руски председник Дмитри Медведев и његов белоруски колега Александар Лукашенко и казахстански Нурсултан Назарбајев потписаће у Москви „Декларацију о евроазијској економској интеграцији“, наводи се у саопштењу из Кремља.

Неуспешне покушаје Бориса Тадића да убеди косовске Србе, коалиционе партнере у влади, чак и министре и посланике из сопствене странке да прихвате и преточе у скупштинску декларацију сет усмених бриселских договора Борка Стефановића, пресекла је Кетрин Ештон па је Венсан Дежер могао да саопшти да је наставак преговора, који по досадашњем току представљају процес учвршћивања косовске независности, „питање дана чак и сати“.