Моја процена је да је чист позитиван ефекат чланства веома мали, ако не и негативан. Веома спор привредни раст након више од пола века продубљивања интеграционог процеса и наметање парола ‘што више Европе то боље’ наговештава да би управо супротно могло да буде истина”. Међу штетним факторима чланства навео је чињеницу да све земље морају да финансирају скупе и неефикасне европске институције, бирократију у земљи везану за ЕУ, усвајање закона који доноси централизацију…

У редовном истраживању јавног мњења владине Канцеларије за европске интеграције крајем децембра прошле године подршку чланству у Европску унију изразило је 51 одсто грађана Србије или два посто мање него у јуну прошле године. Уверење које је подгревано читаву деценију сигурно не може да нестане у кратком периоду па ће и евентуално друго одбијање кандидатуре у марту уочи избора такође само за који проценат умањити масу бирача која жели да верује у бољу будућност везану за ЕУ.

2011. година је једна од најпротивуречнијих година у савременој историји Европе. Без обзира на многе апокалиптичне прогнозе Европски савез је успео да избегне брз крах, а амплитуде курса јединствене европске валуте нису стигле до рушилачког таласа. Међутим,главне тешкоће за европљане су још пред њима… Постајемо сведоци све већег политичког супарништва Берлина и Париза, које се пројављује, конкретно, у Либији, као и у вези са пријемом Србије у ЕУ. То супарништво може већ у 2012. години да постане највећи проблем за читаву Европу.

Идеални шеф дипломатије Србије, по мишљењу тиражног београдског “Блица”, био би потпредседник Немачког Маршаловог Фонда у САД Иван Вејвода. “Блиц” свог кандидата назива “беспрекорним експертом” са биографијом “без мрље”. На списку врлина које Вејводу препоручују за министра не помињу се експлицитно његови ставови о Косову, али они су јавности у Србији веома добро познати.

Током 2011. године, Фонд Слободан Јовановић је организовао бројне трибине о актуелним политичким питањима. Пратећи политичку стварност у Србији и свету, сарадници Фонда Слободан Јовановић су на нашем сајту објавили мноштво оригиналних текстова. На тај начин смо јавности презентовали свој аутентични став о важним тематским питањима. О богатој делатности Фонда у том погледу сведочи садржај нашег сајта. Ради прегледности рада, излажемо вам преглед прошлогодишњих текстова.

Политички догађаји који су се последњих дана збили у Русији поново су у мејнстрим медијима коментарисани у претераном и погрешном маниру. Руско пролеће, „снежна“ револуција, слом Путиновог режима, арапска револуција у Москви… Претеране одреднице, често помамно уперене против председника владе, свакако одговарају извесним паролама које сам чуо током тих демонстрација, али изгледају сасвим далеке како од стварности тако и од онога што данас мисли претежна већина житеља Русије.

Од предстојећег Самита ЕУ у Бриселу сви су очекивали-нешто. На крају, десиће се-ништа. У најбољем случају, ЕУ ће купити још неколико месеци, највише годину дана тињајуће кризе, чекајући да се деси нешто, што ће утицати на нагло пресељење капитала из других делова света ка Бриселу: банкрот Кине, грађански рат у САД, земљотрес у Русији. Лепо упакована прича о новим мерама стабилизације звучи лепо колико и обећање да ће камила проговорити, али и исто толико невероватно.

Ако је веровати ЕУ, објављеним документима и Едити Тахири, Србија је пристала на интегрисано управљање границом (“IBM – Integrated Border Management“) са Косовом. Једино још српско интегрисано управљање самообманом, Косово и Метохију види у европској Србији. Ако проевропска коза лаже, не лаже њен европски рог! Србија је 2. децембра у Бриселу пристала на интегрисано управљање границом са Косовом, а не административним прелазима…

Иза сцене и затворених врата лидери Европске уније (ЕУ) интензивно трагају за алтернативом досадашњем концепту европске интеграције. Има, наравно, разних идеја али у основи се врло мало зна о чему лидери стварно разговарају. Трагања за алтернативом се прикривају јавном саопштењима о одлучности да се сачува евро и ЕУ а у стварности свима је јасно да Европска унија, у форми у каквој је до сада била, већ сада не постоји. То је у овом тренутку једино извесно.

У таквим околностима кључно је питање која би то могла бити стварна алтернатива Европској унији. На рушевинама Европске уније и у условима економског колапса, без поверења и растуреног социјалног ткива европских друштава мало је вероватно да је алтернатива у некој новој европској интеграцији уопште реална. Без обзира што се већ отворено прети неким новим ратом у Европи ако се не сачувају евро и ЕУ.