Процес глобализације који се данас остварује, није процес зближавања делова света у циљу смањења економских, технолошких, културних и осталих разлика како то представљају западни теоретичари, већ нови систем економског и културног поробљавања мање развијених од стране неколицине моћних и високо развијених земаља. То није процес стварања глобалне цивилзације или како се често каже стварање ,,глобалног села’’ у циљу изградње праведнијег, напреднијег и хуманијег човечанства, већ најсуровији облик империјализма који се разликује од претходног само у средствима и методама остварења.

Попис становништва у Црној Гори одржан 2003. показао је да упркос све више израженом сепаратистичком профилу Ђукановићевог режима у тадашњој СР Југославији, српски идентитет највећег дела православног становништва републике још увек има доминантан карактер. Од 95 % грађана који су се тада изјаснили по питању националности, њих 32 % је навело да су Срби, а више од две трећине целокупног становништва је навело да говори српским језиком. Овоме треба додати да је преко 70 % грађана навело да су православне вероисповести

У земљи у којој политичка пропаганда врви од метафора слободе, слобода се свела на блиједе трагове. На срећу, постоје они људи, постоји тиха већина која је спремна да за слободу заложи нешто више од пуке пароле. Управо је та спремност најутицајнији састојак крупних друштвених процеса. Бити Србин је виши облик доследности него инсистирање на имену које нема никакве везе са оним што заправо јесу. То је чин отпора према фалсификаторском терору актуелне власти. То је неодољива Слобода, удаљена за само једну Ријеч.

Сва је прилика да ни у врху Српске цркве нису били свесни у шта се упуштају око разрешења епископа Артемија и какве ће последице то имати. Ова одлука је донела немиле сцене сукоба, тешке унутрашње расправе и смутње. Врх СПЦ-е у оваквим изазовним догађањима делује прилично неодлучно и у медијима реагује споро и неадекватно модерним временима. Тај простор наравно користе они који нису баш наклоњени Цркви и традицији.

Прошла година је тако протекла у кулминацији хистерије о правном вакуму на северу Косова и о српским “тврдолинијашима” као главној претњи за мир и безбедност на Балкану.

после свега, вреди се запитати и о резултатима превирања у СПЦ-и. После поделе међу српском заједницом на Косову, видљиве на косовским локалним изборима 15. новембра, дошло је и до поделе у тамошњој епархији СПЦ-е. Ствари су отишле толико далеко да су се монаси потукли у порти манастира, дан пре почетка Васкршњег поста. Ако је избор патријарха био важан корак за учвршћивање СПЦ-е, као једне од челних институција српског друштва, онда су дешавања око владике Артемија велики корак ка разграђивању тог положаја. А тиме губимо сви, баш сви.

Поштовани пријатељи, Фонд Слободан Јовановић има посебну част да поздрави свога уваженог госта, Архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског, мјестобљуститеља Патријарашког Трона Српске Православне цркве, Његово Високопреосвештенство др Амфилохија, једног од најплодоноснијих савремених богослова у православном свету.

Фонд Слободан Јовановић има изузетну част да вас позове на своју Трибину Улога СПЦ у Србији данас на којој ће говорити Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски, мјестобљуститељ Патријарашког Трона Г.Г. др Амфилохије, један од најплодоноснијих савремених богослова у православном свету.
Трибина ће бити одржана у среду, 23. децембра 2009. године у 19.30 часова у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца.