Арнаути су притисли баш оне крајеве Отоманске царевине који су наши у сваком погледу, и по историји, и по свом данашњем насељу. Они су се укопали у Скадру – у нашем „Скадру на Бојани”, у Пећи – столици наше патријаршије, у Призрену – столици наше царевине. У Италији се много говори о некаквој аутономној Албанији. Кад би дошао дан да се та аутономна Албанија омеђи, ово се не би могло свршити друкчије него отимањем наше дедовине.

Слободан Јовановић, 24.11.2011.

План да се Србија подели, у неку руку, само је закључак оних гласова који су се, у последње време, распростирали о томе, како је Србију дохватио вртлог анархије. Ти гласови, међутим, одакле су потицали? Из бечких и пештанских листова. Има добрих шест месеци, како ти листови из дана у дан тврде да код нас све иде са зла на горе, да је у духовима потпуна анархија, и уопште, да је цела земља у такој једној пометњи да нема сама снаге да изaђе, него ће у њој и свршити, ако јој неко са стране руку не пружи.

Слободан Јовановић, 15.11.2011.

Гледстон је казао сасвим одређено да зебе од катастрофе у Србији. Тајмс је затим додао, на шта би могла изаћи катастрофа: Србије би могло нестати. Мало доцније, придодао је Стандард како би је могло нестати: њени би је добри суседи могли поделити.

Слободан Јовановић, 11.11.2011.

Код нас се већ дуже времена врло много говори о рехабилитацији жртава комунистичког терора. Али до сада није ништа предузето на том плану. То не значи да нема предлога, чак и сасвим конкретних, да се пред судским органима покрене поступак за рехабилитацију појединих личности. Да наведем, примера ради, рехабилитацију академика Слободана Јовановића и процес рехабилитације генерала Михаиловића, кнеза Павла и Милана Стојадиновића.

Александар Недић, 07.11.2011.

Модерна држава се разликује од средњовековне државе по томе што представља највишу власт на својој територији. При томе је сувереност недељиво својство саме државе и не може се поистоветити ни са сувереношћу владара, нити са сувереношћу народа. У раду се разматра специфичност Јовановићевог учења о државној суверености. У традицији немачког општег учења о држави, посебно Блучијеве теорије о држави као јединственом организму, Јовановић закључује да је државна сувереност сувереност целине и као таква виша од суверености било ког њеног члана или органа.

Борис Милосављевић, 04.11.2011.

Средиште мисли Слободана Јовановића је теорија државе која повезује његово целокупно дело у један јединствени системски оквир. Због тога су сва питања којима се бавио, укључујућии разматрање односа политике и морала, у ближој или даљој вези са његовом теоријом државе. У раду се истражују могућа разрешења противречних макијавелистчких и платонистичких становишта о држави која су понуђена у Јовановићевом учењу. Државни орган делује морално ако извршава вољу државно-правне личности, а не своју или било коју вољу туђу држави

Борис Милосављевић, 18.10.2011.

Поучени горким искуством из два рата немачки стратези су схватили да груба сила не представља поуздан инструмент за експанзионистичке и освајачке планове. Зато се прибегло суптилнијим методама и новој терминологији. Група од седам европских научника израдила је 1997. Пројекат европске регионализације. Текст који следи објављен је поводом поводом посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду, на 130-ту годишњицу од потписивања Тајне конвенције


У уторак 10. августа 2010. у малој сали Чиготе, са почетком у 19.00 часова биће одржана трибина, представљање зборника “Савременици о Слободану Јовановићу” и изложба поводом 140-годишњице рођења – Слободан Јовановић, осврт на живот и дело.

Златибор, 08.08.2011.

У тексту „Новчанице као (бизарни) одраз живота” („Политика”, 15. јула), универзитетски професор Милан Божић се окомио на Слободана Јовановића због тога што се његов лик налази на нашој највреднијој новчаници од 5.000 динара. Ту околност он (поспрдно) назива „вишњом на шлагу”, јер на њу указује после претходног оспоравања неких других решења на појединим новчаницама.

Данило Баста, 20.07.2011.

Уредници сајта Фонда Слободан Јовановић и сајта Видовдан, Бранко Радун и Душан Ковачев, гостовали су у емисији „Претраживање“ кикиндске телевизије Рубин, 28. јуна 2011. године, говорећи о значају Видовдана, о Слободану Јовановићу и раду Фонда Слободан Јовановић, као и о актуелним темама везаним за Војводину, Косово и Метохију, самит НАТО пакта…

« Претходна странаСледећа стана »

Мр Радован Калабић: Слободан Јовановић о историјској личности Драгољуба Михаиловића

ВИДЕО ЗАПИСИ ФОНДА »
Najava tribine: Srpsko-ruski odnosi na raskršću http://t.co/2Gs7pCpP #politikasr #srbija #rusija

КЉУЧНЕ РЕЧИ