Посмртни остаци Слободана Јовановића ексхумирани су, како пишу Новости, у четвртак у зору, на лондонском гробљу ”Кенсал грин”, где је почивао 53 године. Рака је отворена у тајности, а осим радника који су радили на откопу био је присутан само српски свештеник. Још пре 14 година започета је борба да се посмртни остаци врате у Србију. Одобрење је морала да потпише енглеска краљица лично!

Слободан Јовановић, некадашњи председник Владе Краљевине Југославије у егзилу и Српске краљевске академије, враћа се у Србију! После више од пола века, Србија ће исправити неправду начињену једном од својих највећих интелектуалаца свих времена. Авион са његовим земним остацима у Београд стиже 8. децембра, а комеморација и сахрана у Алеји заслужних грађана, на београдском Новом гробљу, биће одржане два дана касније.

Арнаути су притисли баш оне крајеве Отоманске царевине који су наши у сваком погледу, и по историји, и по свом данашњем насељу. Они су се укопали у Скадру – у нашем „Скадру на Бојани”, у Пећи – столици наше патријаршије, у Призрену – столици наше царевине. У Италији се много говори о некаквој аутономној Албанији. Кад би дошао дан да се та аутономна Албанија омеђи, ово се не би могло свршити друкчије него отимањем наше дедовине.

План да се Србија подели, у неку руку, само је закључак оних гласова који су се, у последње време, распростирали о томе, како је Србију дохватио вртлог анархије. Ти гласови, међутим, одакле су потицали? Из бечких и пештанских листова. Има добрих шест месеци, како ти листови из дана у дан тврде да код нас све иде са зла на горе, да је у духовима потпуна анархија, и уопште, да је цела земља у такој једној пометњи да нема сама снаге да изaђе, него ће у њој и свршити, ако јој неко са стране руку не пружи.

Гледстон је казао сасвим одређено да зебе од катастрофе у Србији. Тајмс је затим додао, на шта би могла изаћи катастрофа: Србије би могло нестати. Мало доцније, придодао је Стандард како би је могло нестати: њени би је добри суседи могли поделити.

Код нас се већ дуже времена врло много говори о рехабилитацији жртава комунистичког терора. Али до сада није ништа предузето на том плану. То не значи да нема предлога, чак и сасвим конкретних, да се пред судским органима покрене поступак за рехабилитацију појединих личности. Да наведем, примера ради, рехабилитацију академика Слободана Јовановића и процес рехабилитације генерала Михаиловића, кнеза Павла и Милана Стојадиновића.

Модерна држава се разликује од средњовековне државе по томе што представља највишу власт на својој територији. При томе је сувереност недељиво својство саме државе и не може се поистоветити ни са сувереношћу владара, нити са сувереношћу народа. У раду се разматра специфичност Јовановићевог учења о државној суверености. У традицији немачког општег учења о држави, посебно Блучијеве теорије о држави као јединственом организму, Јовановић закључује да је државна сувереност сувереност целине и као таква виша од суверености било ког њеног члана или органа.

Средиште мисли Слободана Јовановића је теорија државе која повезује његово целокупно дело у један јединствени системски оквир. Због тога су сва питања којима се бавио, укључујућии разматрање односа политике и морала, у ближој или даљој вези са његовом теоријом државе. У раду се истражују могућа разрешења противречних макијавелистчких и платонистичких становишта о држави која су понуђена у Јовановићевом учењу. Државни орган делује морално ако извршава вољу државно-правне личности, а не своју или било коју вољу туђу држави

Поучени горким искуством из два рата немачки стратези су схватили да груба сила не представља поуздан инструмент за експанзионистичке и освајачке планове. Зато се прибегло суптилнијим методама и новој терминологији. Група од седам европских научника израдила је 1997. Пројекат европске регионализације. Текст који следи објављен је поводом поводом посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду, на 130-ту годишњицу од потписивања Тајне конвенције

У уторак 10. августа 2010. у малој сали Чиготе, са почетком у 19.00 часова биће одржана трибина, представљање зборника “Савременици о Слободану Јовановићу” и изложба поводом 140-годишњице рођења – Слободан Јовановић, осврт на живот и дело.