Процес глобализације који се данас остварује, није процес зближавања делова света у циљу смањења економских, технолошких, културних и осталих разлика како то представљају западни теоретичари, већ нови систем економског и културног поробљавања мање развијених од стране неколицине моћних и високо развијених земаља. То није процес стварања глобалне цивилзације или како се често каже стварање ,,глобалног села’’ у циљу изградње праведнијег, напреднијег и хуманијег човечанства, већ најсуровији облик империјализма који се разликује од претходног само у средствима и методама остварења.

Мантра Новог доба је саткана од арогантне површности финално обликоване у медијско-маркетиншким агенцијама у власништву моћних трговаца секундама и непоколебљива вера у њену идеолошку исправност код озбиљног човека све више буди сумњу да је петооктобарска револуција мутирала само у јефтин обавештајни пуч. Можда је зато толико горчине и разочарења свуда око нас, можда се зато сви осећамо преваренима?

Средином августа, односно седам дана пред почетак преговора између Владе Србије и Мисије ММФ, надлежни у Министарству финансија обелоданили су податке о извршењу буџета државе у првих седам месеци 2011. године. Подаци нису били ни мало оптимистично, с обзиром да су, у наведеном периоду, расходи буџета (474,8 милијарди), надмашили буџетске приходе (386,9 милијарди), и то за 87,8 милијади динара. И шта је онда преостало режиму? Ништа друго осим да „буџетски јаз“ званично продуби, те да се преговори и споразум са мисијом ММФ-а представе као „велики успех“…

Према подацима Програма Уједињених нација за развој (UNDP) за 2010. годину на Косову и Метохији је 38 % становништва сиромашно. Незапосленост највећа у Европи – 45%. Незапосленост Срба јужно од Ибра чак 93%. Продато 630 предузећа за 512 милиона евра. После доласка УНМИК-а и КФОР-a, Албанци су узурпирали 87% српских предузећа, а до сада је продато 630 предузећа за 512 милиона евра. Још није било могућности, нити се догодио случај да је до сада неки Србин купио неко предузеће на Косову и Метохији, иако су сва предузећа овде изграђена средствима државе Србије.

Број незапослених грађана прешао је милион. Просечна плата нам је најнижа у региону, чак нижа него у Албанији, БиХ, Црној Гори и Македонији. Посебно забрињава чињеница да се у неким градовима у Србији читаве породице хране у народним кухињама. Уместо да проналази решење за то како да народ не гладује, привреда да ради а људи да се запошљавају, влада се бави неважним темама, попут промене Устава, регионализације…

Биланс десет година српске транзиције? У последње две године куповна моћ људи пала је за 50 одсто; у држави владају монополи и картели које сама држава, оваква каква је, помаже и штити; образовање је скупо и недоступно; Србија је по конкурентности на 96. месту од 136 земаља; у држави постоји 440 црних ургентних еколошких рупа; сваке године 30 000 њих оболи од неког вида малигне болести; на државном сектору, у разним агенцијама које ничему не служе, паразитира 25 посто становништва, док се мали привредници без даха боре да подигну главу у одсуству икакве помоћи.

После свих промашаја и разочарења, и влашћу и опозицијом, и интеграцијама и декларацијама, и корпорацијама и синдикализацијама, грађани Србије ће, пошто немају странце као Швајцарци и Холанђани, започети да решавају своје проблеме – децентрализацијом. Сами ће се похватати за гуше. После продаје “Телекома” “дебеоградизација” ће постати велико решење за Србију коју чека велико разочарање у очекивања од Европске Уније, велико измицање рамена „страних инвеститора”, велико суочавање са бедом и распадом.

Међутим, није нам тема толико панк, колико једно његово култно медијско чедо. Вероватно се сећате серије „Макс Хедром“, која се на нашој телевизији приказивала крајем осамдесетих? Изведена из једног „сајберпанк“ филма, ова серија је домаћој публици, сасвим неспремној на све што ће уследити на овим просторима, ипак приказала, као на длану, борбено поље на коме ће се одвијати тешке злоупотребе модерне технологије, способне да креира „виртуелну“ стварност и „виртуелне“ личности.

Полицијско је да се брине о народу, а Влада има важнија посла. Шаље економске дипломате у свет! То је још један од Млађиних наума који ће сигурно државу, а и оне јадне људе с пруге, коштати много, и нико жив не зна шта може донети. „Важно је да у овом тренутку, када је криза на измаку, Србија енергично крене у што боље стратешко позиционирање у економски јаким земљама“, саопштава Јелена Марјановић, Динкићев овлашћени гласноговорник у овом пројекту.

А какве су наде биле рођене пре две деценије, када су нам говорили како је „постојање сиромаштва доказ неспособности власти”! А какве су тек биле рођене када су обећавали стотине хиљада нових радних места, улазак у ЕУ-у и социјално одговорну владу! Уместо свега, под режимом „социјално одговорне владе”, једино се приближавамо сиромаштву.