Скоро три деценије ни једна Влада у Србији није издвајала ни један динар за подстицај сеоском туризму. Тако је било све до 2004. године, када се први пут издвајају знатно већа средства за аграр, промоцију сеоског туризма и финансирање првих пројеката за подстицај опремања сеоских домаћинстава која примају госте. Нажалост, од 2008. године државни подстицају развоју села и сеоском туризму су пресахли.

Који је главни проблем Србије? Економска криза и корупција; стопа незапослености као последица тога; безнађе у којем се налазе грађани те државе… Тачно, али све су то решиви проблеми. Права, уређена, на законима постављена држава решила би такве муке, пре или касније. Највећи проблем који мучи Србију и Србе као већински народ у њој нико не спомиње; ради се о нестајању Срба и српског села, као последњег уточишта у којем је тај народ до сада налазио и спас и демографски препород.

Сетих се ових стихова док читам како земља у Србији, полако али сигурно мења власника. Јавља се како су она браћа за коју се у неколико држава тврди да су „диловали“ кокаин куповала, преко посредника, „хиљаде хектара плодног земљишта у Војводини“. Тако се причало и писало и за неке људе с ону страну закона који су аванзовали у тзв. заштићене сведоке.