Европска унија уништава Европу док се претвара да је Европа. Европска унија хоће да раскомада све своје заробљеничке државе. То је била поента напада Европске уније и САД-а на Југославију, и наставиће се са тим све док Србија не постане само део скупа немоћних провинција Европске уније. Европска унија је већ прекршила правила демократије. Уништила је демократију. Европска унија је по дефиницији недемократска и антидемократска.

Влада у Београду мора, дакле, да испуни оно што је све време обећавала онима који су је и саставили и који је и даље подржавају. Сутра, из Савета Европе Тадићу стиже јасна порука. У извештају који је припремљен за расправу, наиме, пише да „Београду не треба дати кандидатуру уколико не испуни захтеве Ангеле Маркел у вези да севером Косова“. Шта ће, међутим, у таквој ситуацији, влада Бориса Тадића урадити са барикадама и Србима са севера или југа Косова? Да ли су они и држава Србија за Тадићев режим важнији од кандидатуре врло брзо ће се јасно видети.

Кад је алжирска и мароканска делегација Парламентарне скупштине ОЕБС најурена с Тадићевог пријема због нечије наводне грешке, синула ми је идеја да у Скупштини поставим неколико реторичких питања министру Вуку Јеремићу. Изнео сам неколико чињеница. Једна је да су Алжир и Мароко сада миљеници Савета Европе и ЕУ, јер се сада тамо спроводе некакве реформе. Друга је да нису признале тзв. независно Косово. Трећа је да постоје државе које такође нису признале тзв. Косово, а које нису миљенице ни Савета Европе, ни ЕУ, ни Вашингтона. Таква држава је Иран.

Превазилажење ових дихотомија захтева да индивидуални злочини и индивидуалне жртве буду признате без обзира на етнонационални идентитет. Не учинити то служи само јачању колективизације злочина и продубљавању етничких подела. Неопходно је да све стране истраже своје историјске роле и одговорност – не само током раних 90-их, већ и дубље у прошлости – да би се избегли изазови историјског ревизионизма.