Новац за обарање режима је стигао али не и за развој Србије. После „Петог октобра“, идеални услови за увођење економске шок терапије. Прихватање савета ММФ упркос упозорењима да нису у складу са интересима земље којој су упућени. Због врло скромног знања и вероватног осећања инфериорности у односу на саветнике из међународних финансијских институција, самозвани “визионари” привредних реформи у Србији су одмах прихватили неолиберални концепт.

Како је Савезно извршно веће на челу са Антом Марковићем чуло за „чудотворца“ Џефрија Сакса. Како је Србија шокирана крајем 20. века и како је група 17 економиста постала странка Г-17. Отпор неолибералним реформама завршио се нападом НАТО пакта. Строуб Талбот тврди да “циљ тог бомбардовања није имао никакве везе са бригом за косовске Албанце – стварни узрок био је то што Србија није спроводила тржишне, социјалне и економске реформе”.

У текућем процесу пузајућег признања независности тзв. Републике Косово, режим у Београду не престаје да изненађује својом „ингениозношћу“. Реч је о односу према Уставу Републике Србије и схватању Резолуције 1244 који се креће од крајње релативизације до отвореног негирања (паралелно са оркестрираном кампањом усмереном на промену Устава).

Да би се разумели односи Србије и Русије потребно је разумети у ширем контексту ситуацију на Балкану и у самој Русији. Ситуација на Балкану данас подразумева разумевање степена контроле који над овим регионом имају САД и ЕУ. Иако ситуација тренутно не изгледа сјајно будућност очгледно носи промене и нове шансе. Околности се у свету драматично мењају а тиме се и мењају позиције и шансе за промене.

Зашто председник не воли уставни термин “оставка” и преферира “скраћење мандата”? Оставка има неповољан призвук, а ванредни избори подсетиће грађане на то да нам је власт лане објашњавала да ванредни избори никако не ваљају у демократском друштву. У свему томе има система, ма како смешно звучало. Али ни по јада да је само Тањуг послушао директиву да председник није поднео оставку већ је само скратио мандат, учинили су то и други медији.

Кандидатура Србије за чланство у ЕУ је историјски превазиђена ствар. Данас је то кандидатура за вечиту чекаоницу. Можда је највећи суштински проблем у томе што ЕУ не води своју независну безбедносну политику, већ она увелико зависи од САД и НАТО. Ту лако долазимо до посебног проблема Србије. Србија је добила кандидатуру јер је, за сада, прихватила ултиматум ЕУ да фактички призна Косово као независну државу. Србија ће добити датум преговора за приступање када данашње стање de facto доведе до стања de iure.

Квартални извештај ММФ-а, COFER, указује на дугорочни тренд диверсификације из долара. Његова све очигледнија слабост тера институционалне инвеститоре, пре свега централне банке и „sovereign wealth” фондове, да му траже замену. Евро, злато па и „специјална права вучења” (SDR) нису решење, јер имају значајне мане. Амерички долар је с разлогом и даље светска резервна валута, услед доступности хартија од вредности одговарајуће ликвидности.

Глобални притисак на Иран – Кина у фебруару смањила увоз иранске нафте за 40%, увоз из Саудијске Арабије рекордан. Кина, највећи увозник иранске нафте на свијету, прошлог је месеца смањила увоз на 290,000 барела по дану – пад од 41% у односу на јануар. Кина је нагло повећала увоз из Саудијске Арабије на чак 1,39 милиона барела по дану према подацима за вељачу – то представља пораст од 38,6% у поређењу с фебруаром прошле године и око 23% повећање у односу на јануар ове године.

“Србија је кандидат за члана ЕУ! ЕУ нема алтернативу!” ЕУ јесте само део Западног блока „НАТО-демократија“ и „Западног система вредности“, и то не само у војном и политичком, већ и у економском, социјалном и сваком другом смислу, нпр. у односу на животни и социјални стандард, људска права и достојанство. Шта је то што САД имају и живе, нуде и уводе у ЕУ?

За тих пет година косметски Срби преживели су голготу. Двеста хиљада их је протерано из покрајине, а са члановима других националних заједница укупно око 250. 000 људи. Преко 1.000 Срба је убијено. Узурпирано је око 40.000 њихових кућа и станова, градови су били испражњени од српског становништва. На селима, поред кућа, отета им је и земља, као некада на Дивљем западу.