Грубо речено, наша земља прошла је кроз све наведене фазе ‘’болне цивилизацијске трансформације,’’ пацификована је, начињена глобално подобном и претворена у шраф мондијалистичке машинерије. Најпре долази до потискивања националног идентитетског обрасца и успостављања доминације Западног културног модела, затим се ствара споља контролисано, политички инструментализовано цивилно друштво које ванинституционалним путем покушава да обори непослушни и “отпаднички режим”.

Какву улогу може да одигра само један амерички долар или боље речено у коликом проблему су домаћа и светска економија најбоље илуструје продаја железаре у Смедереву коју су 27. јануара договорили Америчка компанија Ју-Ес-Стил (U.S. Steel) и Влада Србије. „Држава је ову компанију купила да спречила катастрофалне последице по привреду и оне који живе од железаре. То намеће оправдано питање колико ће буџет државе на крају коштати ова нездрава и изнуђена инвестиција…

На више од сто страница управо ове књиге, објављене у Београду на јефтиномм папиру, написана је невероватна сага о политичкој издаји и превари. Главни јунаци ове књиге су – представници највишег руководства Србије – земље чија је политика донедавно изгледала необјашњивом и нелогичном. У земљи која слови као отаџбина ненасилних демократских револуција ни до данас нико од високих функционера који се помињу у овим депешама није изговорио ни једну једину реч у своју одбрану.

Учествовање ОУН у сређивању афричких криза је све јасније почело да носи карактер њиховог подржавања, па чак и распиривања. Зато је жеља афричких земаља и Афричког савеза да се склоне од такве „подршке“ јасна, закономерна и легална. Процес је тек почео, али је смисао правца у коме се он креће сасвим јасан.

Већ на почетку 2012. видимо да је, у ствари, овај осећај оптимизма у суштини изграђен на илузијама и на самолагању. Прво, статистика која је створила наду у Америци сада се показује као лажна, с тим што је узрок раста запослености који је обележио децембар резултат одустајања од тражења посла знатног броја људи који су већ дуже време незапослени. И друго, да су нови послови, већином привремено проширење броја продаваца у тржним центрима за божићне празнике.

Овим програмом Србију, као, уосталом, и друге постсоцијалистичке земље, требало je лишити власништва над ресурсима којима располаже и довести је у такву дужничку зависност (дужничко ропство) да буде беспоговорни послушник моћних и богатих, а овај простор је третиран, пре свега, као извор јефтине и обесправљене радне снаге

Небојша Катић, финансијски консултант у Лондону, на предавању у Институту за европске студије „Други талас економске кризе и удари на евро“, оценио како се у свету води кампања да је јавна потрошња искључиви узрок свих економских невоља, док се греси банкара аболирају, као и да је евро мета шпекулативних напада како би се долар задржао на месту светске резервне валуте.

Ни цела Европа не може непривезана за велику руску лађу. НАТО је био војна алијанса против Русије. Он је то и данас. Остаће тако док Сједињене Државе, из рата у рат, не доживе пораз. Могу сломити независне државе свих малих народа на свету и онда липсати, јер је то неприродан, од историје отуђен, задатак Сједињених Држава. Неминовност је да се ЕУ не може одржати као војни савез са Сједињеним Државама, против Русије. У том погледу је и наша везаност са Русијом реална и нешто очекивано.

Иза сцене и затворених врата лидери Европске уније (ЕУ) интензивно трагају за алтернативом досадашњем концепту европске интеграције. Има, наравно, разних идеја али у основи се врло мало зна о чему лидери стварно разговарају. Трагања за алтернативом се прикривају јавном саопштењима о одлучности да се сачува евро и ЕУ а у стварности свима је јасно да Европска унија, у форми у каквој је до сада била, већ сада не постоји. То је у овом тренутку једино извесно.

Глобална економска криза је јасно показала да је неопходно извршити и озбиљно преиспитивање стања у економској науци и то би могао да буде један од њених ретких позитивних ефеката. Светском економијом, бар у теоријском смислу, последњих 30-ак година, суверено влада идеологија неолиберализма, па се вешто стварао привид како је економска неолиберална мејнстрим теорија једина исправна наука, а другачији погледи су се проглашавали историјски превазиђеним или утопијама малобројних економских дисидената-маргиналаца.