Демократска странка Србије сматра да би наставком погрешне политике евроинтеграција Србија могла да изгуби оно о чему машта цела Европа – споразум о слободној трговини с Русијом, изјавио је данас потпредседник ДСС-а Ненад Поповић. Он је истакао и да није тачна тврдња власти да су инвестиције из ЕУ условљене наставком евроинтеграција.

Није тачно да је Балкан изгубио важност и значај, како нас убеђују са Запада, а и неки овдашњи „експерти“. Овај простор је врло значајан и даље, геостратешки је важан много више него неки други који се помињу. Целокупна реформа војске Србије је тако направљена и изведена да Србија уђе у НАТО. Циљ је да Србија никада не буде пријатељ Русије. Како да Србија не буде једног дана руски непријатељ кад све иде у том правцу. Шта да се чини? Нека Русија гледа шта ради НАТО – и то исто нека ради!

Тежња земаља БРИКС да смање коришћење долара оправдана је и не носи велике ризике, сматрају руски експерти. Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Америка намеравају не само да смање удео америчке валуте приликом обрачунавања. Реч је о преласку на међусобно кредитирање у националној валути. Споразум између чланова групе може бити потписан већ на наредном самиту у Њу Делхију 29. марта. Експерти истичу да посетепено одустајање од долара може да постане важна етапа са тачке гледишта развоја БРИКС.

Због нерентабилности узгајања сточари накупцима продају неутовљену телад, па су све мање шансе да се по основу извоза јунећег меса оствари већи профит. Из Војводине је протекле године извезено четири пута више живе телади него што је то био случај 2010. године. Посебно забрињава што се из Србије извози телад у најмањој категорији, па је по подацима Привредне коморе Србије у категорији до 80 килограма прошле године извезено 14.000 телади, за разлику од 2010. у којој статистика уопште не бележи ту ставку.

Нико моралним дуалитетима не спори право на промену става, на корекцију заблуде. Управо, на освешћење. Али, разум правог европског грађанина требало би да им оспори право на олако лидерство, октроисано глупошћу и плитким политичким памћењем.

Из Москве очекујемо наставак подршке територијалном интегритету Србије и у многим другим питањима, а у том правцу је важно и да сагледамо шта је све то ова власт у Србији последњих месеци (и ванинституционално) потписивала „на путу за ЕУ“. Посебно у вези КиМ. Јер, све оно што није у складу са актуелним Уставом земље и што угрожава њен територијални интегритет, не би смело да опстане у пракси и пред легитимним органима ове земље.

Додатни значај руским председничким изборима даје то што је Путин нада свих који се проотиве неолиберализму и ароганцији Запада. Избори су, пре свега, разоткрили да Америка и њени западни савезници Русију још увек виде као непријатеља и то, што је веома важно, као недораслог противника. И уз то, Русија је дозволила да једина овлашћена “независна” организација за праћење и парламентарних и председничких избора буде ГОЛОС коју финансирају Америка и ЕУ. То је стварно понижење.

У складу са Статутом ОУН (члан 12) Генерална скупштина нема право да разматра питање које разматра Савет безбедности. Тако је западни блок заједно са својим блиско-источним савезницима благо речено – прекршио Статут ОУН. Иако је више делегација захтевало да се објасни на основу чега се разматра питање, које дневним редом уопште није било предвиђено, одговор није добијен.

Већ у наслову књиге Војислава Коштунице „Зашто Србија а не Европска унија“ изнет је јасан и недвосмислен политички став да је данас за Србију питање свих питања она сама, тј. питање како би Србија требало и може пред самом собом да оправда разлог и циљ свог постојања. Дакле, Војислав Коштуница се не пита – да ли Србија или Европска унија, него – зашто Србија, а не Европска унија? У овом сугестивном питању садржан је, у ствари, и одговор…

Ма колико се трудила наша прозападна „елита“ да гурне болно питање сецесије Косова у страну, и да игноришући то крене „ослобођена баласта ка Европи“, Косово се увек и увек враћа Србији као судбинско место, као „грдно судилиште“ како каже велики песник и духовник Његош. На Косову се на Видовдан 1389. десила пресудна битка између Срба и Турака, али оно је значајније као место (или „идеја“) на коме се мери, одмерава и суди српским вођама, елити и народу кроз све ове векове.