Иза сцене и затворених врата лидери Европске уније (ЕУ) интензивно трагају за алтернативом досадашњем концепту европске интеграције. Има, наравно, разних идеја али у основи се врло мало зна о чему лидери стварно разговарају. Трагања за алтернативом се прикривају јавном саопштењима о одлучности да се сачува евро и ЕУ а у стварности свима је јасно да Европска унија, у форми у каквој је до сада била, већ сада не постоји. То је у овом тренутку једино извесно.

Србија не може да живи само од изградње тржних центара. Морамо да имамо велике привредне системе који ће производити и запошљавати људе. Наша влада живи у потпуном раскораку са народом, али нико није спреман за одлазак са власти. Један од ретких који је показао да му власт није изнад свега је Војислав Коштуница који је 2008. године расписао изборе када је схватио да политика за коју се залагао више не може да се спроводи…

Молба великог броја Срба са Косова и Метохије да добију држављанство Руске Федерације има велику симболику. У исто време она представља глас очаја нашег народа у јужној српској покрајини, али и критику Владе Србије која их ништа не пита већ пузајући признаје независност Косова, оценио је Ненад Поповић, потпредседник Демократске странке Србије гостујући у емисији „Да, можда, не“ РТС-а.

Више од три године било је потребно представницима Србије да уопште признају да велика економска криза није прошла и да почну са објективнијим јавним иступима о томе како ће се стање у наредном периоду само погоршавати. Проблем је, међутим, у томе што је криза већ одавно изашла из свог економског одела и постала политичка. Тачније, геополитичка.

Цветковићева влада је довела Србију у веома незавидну позицију, па је тешко побројати најдратистичнија посртања и промашаје који ће, нажалост, погодити и наше потомство. Донет је статут Војводине који је у више тачака противуставан и федерализује земљу, те ствара нови проблем на северу републике. По питању Косова и Метохије направљене су најтеже грешке које су погубно удаљиле нашу јужну покрајину од Централне Србије.

Стара Русија, овековечена у литерарном генију својих великана била је нека врста заувек нестале Шангри-Ла. Она тада постојећа представљала је за мене и моје вршњаке само и једино отеловљење комунизма, Стаљиновог терора, неслободе и мрака, додуше не сасвим без разлога.

Русија, Белорусија и Казахстан утврдиће данас прву етапу ка стварању Еврозијске економске уније, пројекат руског премијера Владимира Путина који се залаже за што јачу интеграцију земаља бивше СССР. Руски председник Дмитри Медведев и његов белоруски колега Александар Лукашенко и казахстански Нурсултан Назарбајев потписаће у Москви „Декларацију о евроазијској економској интеграцији“, наводи се у саопштењу из Кремља.

Антируска хистерија долази отуд што НИС и Јужни ток обједињују Србију. Иако напади на Русију у Србији, не само најновији на амбасадора Конузина, углавном долазе од истих људи, самозваних бранилаца Запада на Балкану, па би се олако могли тумачити и као део западне политике – стварна позадина је, међутим, много више локална. Те нападе на Русију углавном предводе актуелни политичари из Војводине и они који у Србији заговарају „еуропску” регионализацију и даље комадање преостале државе.

У еуфорији насталој након 12. октобра 2011. која је пратила добијање Мишљења Европске комисије о кандидатури Србије за чланство у Европској унији, скоро неприменто је у процедуру Народне Скупштине доспео Протокол о изменама Споразума о слободној трговини са Русијом. Уколико Србија не ступи у Царински савез, и ако Србија настави са европским интеграцијама, све више и више производа ће бити изузето из режима слободне трговине са Руском Федерацијом.

Војно-техничким споразумом у Куманову, НАТО је званично одустао од захтева из Рамбујеа. У том војно-техничком споразуму, који је потврђен Резолуцијом 1244, пише да је Србија пристала на међународно војно присуство са значајним учешћем НАТО пакта, а не на НАТО окупацију. Од чега је то НАТО тачно одустао, потписујући Војно-технички споразум у Куманову? Одустао је од права на оснивање својих база у целој СР Југославији. Одустао је од захтева за коришћење свих саобраћајница, укључујући водене и ваздушне путеве, без надокнаде и примене домаћих закона.