Западни пројекат о Западном Балкану улази у завршну фазу, која подразумева коначно решење проблема Косова, тојест, интеграцију Северног Косова у „институције приштинске власти“. У Европском парламенту данас је одржано гласање о резолуцији, којом се поздравља признање независности Косова од стране Европске уније. Резолуција је усвојена са 455 гласова „за“ и 155 – „против“.

Први пут у историји тог “другог најстаријег заната на свету” да актери “шпијунске афере” уопште нису ни оптужени за шпијунски рад, нити за откривање државних тајни. Они, према оптужници, нису шпијуни и њихова је кривица што се нису регистровали као “страни представници”. Амерички суд је оптужио 10 особа да су “илегално представљали стране владе и компаније” и за “прање новца”. Оптужени су, такође, и за намере “инфилтрације у америчко друштво”, што додуше није кривично дело, али им је и то стављено на терет.

У оквиру међународног политичког система, могућа су четири потенцијална сценарија редефинисања односа. САД ће се трудити да одрже доминацију и остану једина глобална сила, и то је свакако прва могућност. Уколико им то не успе, свет ће тежити мултиполарности, а мултиполарност може бити уређена или неуређена. Уколико режим међународних односа уђе у фазу неуређеног мултилатерализма, отвара се и опасност од продубљивања конфликата и оружаног сукоба великих размера, што представља четврту могућност.

“Бритиш петролеум” је основана за експлоатацију нафте у Персији и на нафти те земље израсла у светског гиганта. Финансијски издаци по ликвидацији последица хаварије су огромни и према последњим проценама они премашују 30 милијарди долара. Многи експерти су убеђени да ће се ова еколошка катастрофа претворити у катастрофу и за саму компанију, која ће тешко моћи да сачува своју независност. Компанија се брзо обезвређује – њена тржишна капитализација се силовито топи – и постаје све привлачнија за преузимање.

Кијев више не жели у НАТО. Пре неколико дана одустајање од планова придруживања Северноатлантској алијанси фиксирано је у закону који је усвојила Врховна Рада о принципима унутрашње и спољне политике земље. Тако је Украјина коначно потврдила статус ванблоковске државе. То није просто изјава о очувању независности. Политички односи Београда и Кијева, такође, традиционално су веома добри, што потврђује чињеница да Украјина није признала самопроглашену независност Косова.

Немачка се у потаји спрема за потпуно другачију интеграцију, што откривају детаљи о томе да ће бити могуће да нека чланица буде искључена из те нове Уније и да буде избачена из система јединствене валуте. Верује се да је то увод у стварање једне далеко мање интеграције у којој би, поред Немачке, биле и Француска, Аустрија, земље Бенелукса али и Словенија и Хрватска.Србија под хитно мора да се суочи с новом реалношћу.

Ових дана је у Канади, у Торонту, одржан још један самит Групе 20 (Г20) која окупља најбогатије земље света и оне које иду ка богатству. Претходио је састанак Г8, некада најексклузивнијег светског клуба. Оба скупа су, како наричу заговорници пропадајућег светског поретка, била неуспешна. Али, та два самита која су коштала равно милијарду долара, нису била неуспешна – била су бесмислена.

Суочена са финансијско-економском кризом без преседана Европска унија жури да са свог дневног реда скине питања, која су повезана са Балканом. Другог јуна у Сарајеву ће се одржати најрепрезентативнији ове године скуп, посвећен балканском региону – самит Европска унија – Балкан. Претходни самит 20. марта у словеначком градићу Брдо код Крања протекао је у знаку низа скандала и демарша, тако да се после одустајања од учешћа свих руководилаца Европске уније самит претворио у празну и неформалну седељку.

Све у чему Запад није успио у Рамбујеу и бомбардовањем, остварено је 2005. године, када је потписан споразум између СЦГ и НАТО-а «копненим линијама комуникације», којим се регулише транзит НАТО војске и опреме, преко територије Србије и Црне Горе. Ниво државног суверенитета Србије постао је веома низак. Немогуће је уосталом сакрити, да алијанса руководи процесима који гуше самосталност и независност балканских словенских народа. Свједоци смо још увијек недовршеног процеса уситњавања и смањења тог простора.

Времена се мењају, али је питање да ли их ми пратимо. У будућности ће за Србију много важније бити да буде под кишобраном енергетске безбедности него под кишобраном класичне војне безбедности. Стога је за Србију много битније да буде у Јужном току него у НАТО. Проблем је у томе што водећа сила НАТО кишобрана – САД – не жели да им водећа сила кишобрана енергетске безбедности – Русија – улази у оно што сматрају својим геополитичким « двориштем ». Ту ће несумљиво доћи до тензија.