На више од сто страница управо ове књиге, објављене у Београду на јефтиномм папиру, написана је невероватна сага о политичкој издаји и превари. Главни јунаци ове књиге су – представници највишег руководства Србије – земље чија је политика донедавно изгледала необјашњивом и нелогичном. У земљи која слови као отаџбина ненасилних демократских револуција ни до данас нико од високих функционера који се помињу у овим депешама није изговорио ни једну једину реч у своју одбрану.

Није Србија унапред одбацила идеју о приступању Европској унији, већ је напротив у једном тренутку постојало широко расположење у јавности да се иде овим путем. Шта се онда заправо догодило? Није прва Србија променила однос према ЕУ, него је Брисел суштински променио однос према Србији. Или да будем одређенији, Брисел је злоупотребио поверење које је у Србији постојало према ЕУ.

Навршио се век од смрти Милована Миловановића, великог српског дипломате и државника, а да му средина из које је поникао, до данас, није одала ни заслужено признање, ни дужно поштовање. Отпочела је и стота годишњица од склапања српско-бугарског споразума, који је његово највеће практично дело и блистава круна његовог дипломатског рада.

Новогодишњи рапорт српске економије гласи: Гаспром инвестира и постаје лидер улагања у српску економију, евро тоне, а “Ју-Ес стил” покушава да опстане макар и на коленима. Хоће ли српска политика коначно уважити репере српске и глобалне економије? Нафтна индустрија Србије, у већинском власништву Гаспрома, отворила је бушотину “Мај икс 2” у Банату, дубоку 3.865 метара и најавила улагање од око 400 милиона евра само у област геолошких истраживања у Србији.

Руски пројекат Јужни ток узнемирио духове јер се Гаспром наводно предомишља да одустане од изградње овог гасовода. Одустајање од тог пројекта био би и знак њихове слабости. Није тајна да је Гаспром руска команија кроз коју се лансирају државни интереси Кремља, тако да не треба очекивати да ће се вођство ове компаније упустити у спекулације које би им могле нашкодити.

Политички догађаји који су се последњих дана збили у Русији поново су у мејнстрим медијима коментарисани у претераном и погрешном маниру. Руско пролеће, „снежна“ револуција, слом Путиновог режима, арапска револуција у Москви… Претеране одреднице, често помамно уперене против председника владе, свакако одговарају извесним паролама које сам чуо током тих демонстрација, али изгледају сасвим далеке како од стварности тако и од онога што данас мисли претежна већина житеља Русије.

Млади говоре стране језике и користе компјутере, у Србији се могу производити робе за сва светска тржишта, наши спортисти постижу светске резултате а културни споменици су део светске културне баштине. Нас једино не желе у политичкој организацији која се назива Европска унија и која сматра да је оличење свега што је европско, као да каста бирократа из Брисела и Стразбура може давати педигре о чистокрвном европејству.

Ни цела Европа не може непривезана за велику руску лађу. НАТО је био војна алијанса против Русије. Он је то и данас. Остаће тако док Сједињене Државе, из рата у рат, не доживе пораз. Могу сломити независне државе свих малих народа на свету и онда липсати, јер је то неприродан, од историје отуђен, задатак Сједињених Држава. Неминовност је да се ЕУ не може одржати као војни савез са Сједињеним Државама, против Русије. У том погледу је и наша везаност са Русијом реална и нешто очекивано.

Потпредседник Демократске странке Србије Ненад Поповић борави у посети Русији где у име ДСС прати парламентарне изборе у овој земљи. Поповић је нагласио да је „победа Јединствене Русије победа и за Србију јер ће Русија наставити да пружа принципијелну подршку очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије по питању Косова и Метохије.“

Иза сцене и затворених врата лидери Европске уније (ЕУ) интензивно трагају за алтернативом досадашњем концепту европске интеграције. Има, наравно, разних идеја али у основи се врло мало зна о чему лидери стварно разговарају. Трагања за алтернативом се прикривају јавном саопштењима о одлучности да се сачува евро и ЕУ а у стварности свима је јасно да Европска унија, у форми у каквој је до сада била, већ сада не постоји. То је у овом тренутку једино извесно.