Спровођење идеје о потреби регионализације не само да захтева измену важећег Устава, како је том приликом речено, већ захтева промену и самог карактера државе, односно претварање Србије од јединствене и недељиве (унитарне) државе у сложену државу, састављену од седам делова – аутономних региона. Kада би се, којим случајем, у Србији желело оснивање нових аутономних покрајина (региона) са истим правним положајем какав данас има Војводина, не би било потребно уопште мењати Устав, већ би за то био неопходан само предлог грађана утврђен на референдуму (члан 182. Устава).

Заокупљена хвалоспевима о великим успесима око остваривања резултата сарадње са суседима и регионима, постигнутим резултатима у скоро свим областима сем у области правосуђа где је било мањкавости, брзом путу који се отвара према Европској унији, власт више готово и да не помиње Косово и Метохију. За опасност која долази из Прешева, а пренета је из Албаније, Орхан Реџепи који је, иначе, на платном списку Србије као и сви његови истомишљеници, зна да неће одговарати. Он јавно каже како ће Прешево, већ за четири године, бити део “Велике Албаније”.

Наша власт је преломила да уради што је до ње, како би Србија дигла руке од Косова. Очито, спремна је и да (кон)федерализује земљу, али вероватно би и она хтела да избегне да „региони“, бар у једном делу, постану и националне републике унутар Србије. У складу са тим, покушава да задовољи муслиманске захтеве тако да не изађе из оквира грађанског модела прекомерне „регионализације“. Зато је, једино на простору Санџака, УСР предложио да границе будућих региона не уваже постојеће административне међе

Судећи према резултатима истраживања, и Ниш би волео да има аутономију. Од 1.289 анкетираних у истраживању јавног мњења њих 52,7 одсто желело би да југоисток Србије, са центром у Нишу, има права каква данас има Војводина. У Крагујевцу су отишли много даље. Како је најављено, већ наредног месеца тај град ће бити први српски центар који ће имати званичну канцеларију у Бриселу.

Данашњи „фенси паори“ не познају елементарни значај начела неспојивости јавних функција за цивилизовани поредак. Војводином влада човек који је „набрао“ себи „на громиле“ разне функције, па сад правда туђе „фотељаштво“ тиме што су избори „скупи”. Жалосно напуштање начела правне државе и елементарних политичких начела цивилизованих народа, генерише се баш у Војводини, на бруку и срамоту њених житеља, чији преци су до половине 20. века били узор грађанског друштва.

Партнерство са ЕУ не треба нужно везивати за приступање јер то за достижну будућност није реалан пројекат. Уместо тога, неопходно је сарадњу са ЕУ развијати кроз остварљиве споразуме од обостране користи. Новом националном политиком, реалним циљевима и новим приступом у односима са ЕУ, Србија би заправо проширила своју политику и учинила је сагласном савременим међународним односима и токовима.

Овај апел јавности има намеру да окупи све заинтересоване појединце и организације око здравог и неопходног пројекта патриотске децентрализације Србије, као и да пробуди успавану енергију унутрашњости, a све у циљу јачања српске државности и алтернативне понуде постојећем процесу регионализације и даље дезинтеграције државе Србије.

Видео интервју Фонда Слободан Јовановић са др Драганом Петровићeм о актуелном питању регионализације Србије

Регионализација Србије баца сенку и рађа сумњу да ће државни ресурси који ће бити усмерени на политику децентрализације бити искоришћени да Динкић направи нову политичку странку. Изнад регионалних, предвиђена су још три нивоа националних агенција које ће спроводити и контролисати исту област. Колико год се залагао за децентрализацију, када је у питању подела пара – Динкић је увек био за централизацију.

Да би се остварила помињана стратегија одбране националног идентитета у Војводини неопходно је да српска национална интилигенција учини први, одлучујући корак. Време ја да национална интилигенција напусти, толико дуго чуване, позиције мазохистичког вапаја и да са новим оптимизмом крене на терен. Ништа није готово и ништа није изгубљено, битка је тек отпочела.