Завршиће са језиком – древним гражданско-гепидско-европским који је ојадила српска „дођошка сељачија“. Наравно и војвођанском црквом, коју ће заволети и онај који тврди да је социјалдемократа и Европејац а дичи се Брозовим ликом на ручном часовнику. Наравно, све то би било неважно без европске мисије која ће обезбедити да овај део Србије по двоструком колосеку уђе у ЕУ, али „само као амбасадор Србије“.

Поучени горким искуством из два рата немачки стратези су схватили да груба сила не представља поуздан инструмент за експанзионистичке и освајачке планове. Зато се прибегло суптилнијим методама и новој терминологији. Група од седам европских научника израдила је 1997. Пројекат европске регионализације. Текст који следи објављен је поводом поводом посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду, на 130-ту годишњицу од потписивања Тајне конвенције

Зејнел Зејнели: Иако Дачић, као лидер СПС- а упозорава да Косово губимо ако не предузмемо нешто, предлози осталих припадника власти се не појављују. Сасвим је очигледно да они нису ту како би заштитили државу Србију. Војне интервенције су одбацили одавно и председник Тадић као врховни командант и министар одбране Шутановац. Тако захваљујући њима, Србија је постала мирољубива земља, а њеној власти су милије непријатељске земље од сопствене, па се предаја Косова и Метохије представља као успех

Како је министар Давутоглу најавио, вратиће се на коњима. Али, то је симболика, јер, уствари, после изјаве Медведева да је на прагу ера новог хладног рата постављањем америчког ракетног штита у Румунији, јасно је да полигон Србије у залеђу тих антируских ракета мора припасати до краја и без услова Империји. Која заједно са атлантистичким исламом, оличеним у обнови Турске као регионалне силе, треба да крене на Москву.

Нуде модел региона, децентрализованих делова, аутономија и осталога што води даљем разбијању државе, што је крајњи и једини циљ, а један од носилаца и највећих заговорника даље разградње Србије је управо и тај Пајтић. И што је најгоре, сем даљег разбијања државе, нећемо добити ни економски бољитак, нити ћемо од напада на Београд и мржње према Београду добити јаче спортске колективе изван тог Београда.

Не заборавите да политику државе креирају људи који су дошли негде са стране, као и тај Млађан Динкић. Дакле, није нам Београд као Београд крив, него потпуно погрешна државна, економска политика и интереси разних моћника, економских и политичких, споља и изнутра. Зато је та прича коју сада гура Млађан Динкић, карта на коју игра, мач са две оштрице. Апелујем на људе да не падају на нову превару. Још једну превару Млађана Динкића који сада нуди регионализацију као излаз из кризе.

Ко је растурио Југославију, познато је народу, али не и зашто, као ни ко су данашњи актери покушаја да се растури ово мало што је остало од Србије. На том растурању се ради тако што ће се стварати уједињени региони у разједињеној и преполовљеној Србији, само да би Млађа у старости, када га изда данашња снага и полет, могао пешице да оде где год да крене.

Број незапослених грађана прешао је милион. Просечна плата нам је најнижа у региону, чак нижа него у Албанији, БиХ, Црној Гори и Македонији. Посебно забрињава чињеница да се у неким градовима у Србији читаве породице хране у народним кухињама. Уместо да проналази решење за то како да народ не гладује, привреда да ради а људи да се запошљавају, влада се бави неважним темама, попут промене Устава, регионализације…

Најновије питање од изузетног значаја по српску државност, отворено од стране актуелне власти, а које је као своје преузео и део опозиције, промена Устава Србије, може имати далекосежне и тешке последице по будућност земље. Стога, вреди размотрити поједине предлоге уставних промена, како онај који су изнеле владајуће странке, тако и онај који долази из редова опозиције.

После краће, апсолутно спонтане и ничим изазване медијске расправе, те после неколико политичких потеза повучених у предизборне, предреферендумске или неке треће сврхе, појављује се потреба за озбиљнијим разматрањем промена које се на Уставу Србије морају извести у догледно време. Будућим творцима новог устава Србије скрећемо пажњу на неке аспекте који морају бити узети у обзир приликом унапређења највишег правног акта Републике.