Скупштина Србије је у децембру 2007. године, у оквиру Резолуције о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије, донела одлуку о војној неутралности земље. Прецизирано је да она важи до евентуалног расписивања референдума на коме би била донета коначна одлука по том питању.

Српска демократска странка (СДС) саопштила је да одлуку о евентуалном уласку у НАТО могу донети једино грађани Републике Српске (РС) на референдуму. РС не сме бити жртва краткорочних интереса СНСД-а, који се претворио у НАТО партију и иза леђа властитог народа тајно преговара са страним фактором о убрзаном чланству БиХ у НАТО, како би добили краткотрајну финансијску ињекцију да пред изборе прикрију крах у који су РС увели криминалом и корупцијом.

Штавише, ако референдум сада и не буде расписан, на крилима иницијативе да се то деси, и полета који буде створен током расправе која ће се неизбежно распламсати, противници НАТО-а, који су доминантни међу Србима, мобилисаће своје снаге и изоштрити уверења. Политичко-интелектуалним снагама које стоје иза садашње приче о референдуму одговара све, од тога да он успе, преко тога да он пропадне, па до тога да народног изјашњавања и не дође. Само им не одговара да допусте подмукло „кување српске жабе у НАТО сосу“.

Подгорица – Чланство Црне Горе у НАТО подржава 40 одсто грађана, а 72 одсто сматра да одлуку о томе треба донијети на референдуму, показало је истраживање Стратеџик маркетинга…

Руски народ не би могао да схвати одлуку пријатељског српског народа уколико би Србија одлучила да уђе у НАТО. То је одлука коју ће донети српски народ и нико не треба ни да покушава на њу да утиче. Друго, та одлука треба да буде донета у демократској процедури, а ја мислим да је најдемократскија процедура – референдум…

Србија, за разлику од других европских држава које хрле у загрљај највећем војном савезу на свету, има све рационалне разлоге да води неутралну војну политику. Најпре, не могу се искључити осећања и сећања на НАТО агресију 1999, напросто зато што индивидуални и колективни живот не постоје без емоција и њиховог уплива на наша понашања. На другом месту је морална свест. Нико ко држи до осећања достојанства, самопоштовања, части не може да гурне под тепих сва она убијања и разарања 1999.

Истине ради, у самом тексту Захтева, као и при његовом представљању на конференцији за штампу, термин интелектуалац ни речју није поменут. Једина квалификација која се у текста апела користи гласи „Ми грађани Србије…“ Потпис на Захтев за расписивање референдума нико није ставио из уверења да је интелектуалац, већ из уверења сопствене одговорности…

ЗБОГ великог интересовања за проглас 200 јавних личности, наставићемо да прикупљамо потписе за расписивање референдума о уласку Србије у НАТО – изјавио је у четвртак за ”Новости” Александар Митић, координатор за скупљање нових потписа. Када у наредном периоду прикупимо још око 200 потписа објавићемо нова имена личности са српске јавне сцене који се залажу за референдум о овом важном питању.

Након агресије из 1999. године, тона бачених бомби, стотина убијених људи, порушене и затроване земље, ми у Србији барем знамо да НАТО не постоји ни зарад очувања колективне безбедности. Зато чуди што се могућност уласка Србије у ту војну организацију уопште и помиње. Тим пре што је таква опција и логички незамислива. Наиме, НАТО, тј. САД и данас имају и спроводе геополитичке циљеве који су у директној супротности са виталним интересима Србије и српског народа.

Ако једног дана на власт дође Тома Николић, догодиће се то зато што су Срби свашта пожелели на почетку владавине Бориса Тадића, а завршили су, преварени, са мало нередовног хлеба и воде без мехурића. Ако се на власт једног дана врати Коштуница, биће то знак да је крахирала цела Борисова зграда, а не само кухиња.