Интересантно је да је, на вест о продаји „Комерцијалне банке“, прва реакција и неуверљив „деманти“ режима стигао управо из Министарства економије и регионалног развоја. У саопштењу овог министарствао од 5. јануара 2011. године, наводи се да ће новац за докапитализацију банке бити обезбеђен продајом „Телекома“, а да ће о евентуално новом власнику одлучивати нова Влада Србије…

Желимо да изразимо своју забринутост због одлуке Владе Републике Србије да прода Телеком која, према нашим информацијама, није била пропраћена неопходном анализом и адекватним образложењем. Продаја Телекома је потез високог ризика који може да има веома негативне и несагледиве последице.

У среду, 13. октобра 2010. године у Међународном прес центру (Кнез Михаилова број 6) у Београду, у 11, 55 часова (пет минута је до 12) одржана је конференција алтернативних медија, под називом “Апел за ослобађање свих ухапшених и нови друштвени договор”.

Поштовани господине председниче Владе, грађани, уместо у вашој бајци, живе у ружној стварности. Ваша Влада живи од данас до сутра, без плана и не дели судбину привредe и грађанa који једва састављају крај са крајем. Верујем да сте и сами свесни ситуације у којој се налазимо, исто као што верујем да сте желели најбоље. На жалост, резултати рада ваше Владе су поразни. Управо зато Вас позивам да поднесете оставку.

Преосвећени Оци, богоблагодатни Архијереји, немамо намеру да на било кога бацамо камен осуде због новонастале смутње у Цркви, јер смо свесни да је ова невоља од Бога допуштена и због грехова наших. Свесни смо истине: „Сви смо криви за све”, зато Вам се синовски смирено обраћамо изражавајући пре свега немогућност да се повинујемо одлуци СА Синода од 11. фебруара текуће године, којом се наш законити Епископ и духовни Отац разрешава управљања Богом му поверене епархије рашко-призренске.

Ако је већ предупређена свака расправа, реч саопштења преостаје једином формом да се бар нешто каже о срамном скандалу – уклањању из хола Правног факултета сведочанстава о уништавању и скрнављењу православних цркава и манастира на Косову и Метохији.

У земљи у којој је отето десетине хиљада станова над којима су до 1991-1992. станарско право имали Срби, у земљи у којој је, када су Срби у питању, легализована институција тајне оптужнице за „ратне злочине”, на основу којих су већ стотине људи, углавном на правди Бога, осуђени на вишегодишње робије, у земљи у којој се изгон Срба слави као национални празник – у таквој земљи и Томпсон мора бити нешто „нормално”