Колика је казна за идеју “Велика Србија”? За то се одговарало и у време режима Јосипа Броза Тита, па после његове смрти и најзад и данас у XIX веку после великих “демократских промена” и “огромне љубави” ЕУ према нама у Србији, нашем народу и властима, који смо суочени са напретком у евроатланским интеграцијама, потпуно заборавили, на то да се некада, код некога и негде родила идеја о некој “великој Србији”.

Заокупљена хвалоспевима о великим успесима око остваривања резултата сарадње са суседима и регионима, постигнутим резултатима у скоро свим областима сем у области правосуђа где је било мањкавости, брзом путу који се отвара према Европској унији, власт више готово и да не помиње Косово и Метохију. За опасност која долази из Прешева, а пренета је из Албаније, Орхан Реџепи који је, иначе, на платном списку Србије као и сви његови истомишљеници, зна да неће одговарати. Он јавно каже како ће Прешево, већ за четири године, бити део “Велике Албаније”.

Да ли само помињање страних посматрача у Рашкој отвара могућност репризирања косовског сценарија, ко толерише мрачну клерикализацију самозваног ајатолаха Зукорлића, те да ли је идеја отцепљења само лажна свилена бомбона у рукама муфтијиних следбеника?

Која је то светска сила и ЕУ захтевала од српске Владе такву ризичну, расколну, краткоумну националну и државну политику? Ако јесте, у шта не верујем, нека се то јавно саопшти да се овако полуписмени и лаковерни више не свађамо због политике, слободе, грађанског и националног суверенитета, па да своје колективно постојање препустимо злој судбини на коју смо се одавно навикли.