Више од три године било је потребно представницима Србије да уопште признају да велика економска криза није прошла и да почну са објективнијим јавним иступима о томе како ће се стање у наредном периоду само погоршавати. Проблем је, међутим, у томе што је криза већ одавно изашла из свог економског одела и постала политичка. Тачније, геополитичка.

Цветковићева влада је довела Србију у веома незавидну позицију, па је тешко побројати најдратистичнија посртања и промашаје који ће, нажалост, погодити и наше потомство. Донет је статут Војводине који је у више тачака противуставан и федерализује земљу, те ствара нови проблем на северу републике. По питању Косова и Метохије направљене су најтеже грешке које су погубно удаљиле нашу јужну покрајину од Централне Србије.

Др Славенко Терзић је на трибини Фонда Слободан Јовановић на Коларчевом народном универзитету у Београду, 27. октобра 2011. године, одржао предавање “Рашка област и `санџачко питање`”. Ради се о ванредно значајној теми која постаје веома актуелна, а др Терзић као сарадник Историјског института САНУ је својом стручношћу и дугогодишњим систематским радом најквалификованији да отвори јавну расправу о њој. Уместо уобичајеног приказа трибине, објављујемо рад др Терзића, којег због природе трибине, одговора на бројна питања и временског ограничења није било могуће јавности представити непосредно и усмено у потпуности.

Утисак је да је све далеко отишло и да је “дух већ изашао из боце”. Сада је неопходна префињена политика како би се, пре свега, отклонили узроци подела и процеса све већег приклањања младих људи у Рашкој области радикалном, политичком исламу. И то без предрасуда о исламу као религији. Да ли Србија има такав политички капацитет и њена доминантна елита одговорност према судбини свих својих грађана и државе – то је за сада веома неизвесно.

Може ли се очекивати да у том циљу употреби исламски фактор на територији Рашке области? Да ли се припрема нови геополитички продор у Рашку област? Ради ли се о угрожавању географског центра српске државности? Може ли се у Рашкој јавити нови, до сад непознат вид исламизма? Хоће ли се отворити ново жариште кризе територијалног интегритета у Србији? Је ли поново у Рашкој области отворено тзв. „санџачко питање“? На ова и друга питања одговориће нам др Славенко Терзић.

Зејнел Зејнели: Иако Дачић, као лидер СПС- а упозорава да Косово губимо ако не предузмемо нешто, предлози осталих припадника власти се не појављују. Сасвим је очигледно да они нису ту како би заштитили државу Србију. Војне интервенције су одбацили одавно и председник Тадић као врховни командант и министар одбране Шутановац. Тако захваљујући њима, Србија је постала мирољубива земља, а њеној власти су милије непријатељске земље од сопствене, па се предаја Косова и Метохије представља као успех

ЕУ сматра да Србија у Рашко-полимској области води конфликтну политику. Постоји јавни захтев за међународнo присуство, САД предводе групу за помоћ Санџаку, установљен је институт за проучавање геноцида над Бошњацима, а појавила се и гласина о другом меморандуму САНУ. Списак евроатлантских неопходности за отварање питања старе Рашке је комплетиран. Неформална међународна група „Пријатељи Санџака“ формирана је јануара 2009. године.

У Србији сви ћуте, када се речима или делима руши или покушава да се уруши ово мало државе која је преостала, политички или економски. Већ сада је јасно да ћемо, ако оваква политика опстане, остати без Косова и Метохије и то ће бити цена коју ћемо морати да платимо, иако можда ни то неће бити крај растакања Србије.

После захтева за аутономијом тзв. Санџака, из Зукурлићеве „кухиње“ стижу и негодовања због обележавања Савиндана као школске славе. Шта се крије иза тога? Политичари и аналитичари који су се бавили Зукрлићевим новим испадом, сматрају да му – с обзиром на политичку и верску противтежу коју има унутар муслиманске заједнице – не треба придавати већи значај. Како тврде, он неће битно утицати на погоршање ситуације у Рашкој области. Краткорочно гледано, вероватно су у праву. Нажалост, нисам сигуран да ствари дугорочно изгледају баш тако ведро.

Колика је казна за идеју “Велика Србија”? За то се одговарало и у време режима Јосипа Броза Тита, па после његове смрти и најзад и данас у XIX веку после великих “демократских промена” и “огромне љубави” ЕУ према нама у Србији, нашем народу и властима, који смо суочени са напретком у евроатланским интеграцијама, потпуно заборавили, на то да се некада, код некога и негде родила идеја о некој “великој Србији”.