У Војводини је запосленост са 44 у 2010. години опала на 35 одсто у 2011. Дакле, само сваки трећи човек је запослен. ДСС ће инсистирати на изнетим циљевима све док сваки човек не буде имао запослење. Тада можемо очекивати да ће народ поново узети судбину у своје руке и да ће Србија бити независна држава, јер ће њени грађани бити независни од политике. Ми хоћемо Војводину у којој ће моћи пристојно да се живи од поштеног рада. Војводину у којој се плата зарађује, а не добија.

Земља је задуженија него икад, образовање и здравство су обогаљени, наука је доведена у тешку позицију са свега око 0,5 одсто издвајања из БДП, култура је девастирана доминацијом „другосрбијанаца“ у свим државним телима културе, читави социјални слојеви становништва су доведени на руб егзистенције, док је насупрот томе круг привилегованих близак власти дошао до материјалних и статусних добитака, чак и енормних богатстава.

Сви проблеми ЕУ и евро-зоне своде на политику. Актуелна криза је пре свега политичка, а економска је само њен део који се не може прикрити обманама, тајним договорима и, у ствари, лажима. Европска интеграција је поново у дубокој кризи из које нема повратка на старо и која, на жалост, показује да је поново кључни проблем Европе Немачка и њен политички поглед.

Наш предлог је да се новац из руског кредита додељује предузећима преко Фонда за развој, а не преко комерцијалних банака како је предлагала актуелна влада. Многа предузећа у Србији данас не могу да добију кредит од комерцијалних банака јер имају лоше пословне билансе и проблем са презадуженошћу. Фонд за развој би давао кредите под флексибилнијим условима, тако да они буду доступни већем броју предузећа погођених кризом. Ниједан кредит није скуп ако се улаже у развој домаће привреде и отварање нових радних места јер се тај кредит враћа кроз порезе и доприносе које плаћа привреда.

Је ли наша статистика ,,тачан зброј нетачних података’’ или владин памфлет за обману грађана? Могу ли грађани веровати влади и њеним институцијама које само за неколико дана саопштавају податке о паду бруто домаћег производа за 2009. годину који се разликују за чак 100 %. Сигурно да не могу. Нажалост, обмане су једини инструмент путем кога опстаје државни менаџмент на власти. Грађани се питатју докле овако?

Др Мирослав Јовановић, сарадник Европског института у Женеви је 29. априла 2011. године одржао предавање на тему „Јачање руско – немаке сарадње и промена снага у Европи“, на Одељењу друштвених наука САНУ, у организацији академика Часлава Оцића. Цитирајући Бизмаркове речи: „Треба имати добре односе са Русијом“, др Јовановић је навео да је „Рајнметал“ (Rheinmetall) 2011. године уговорио изградњу војног комплекса за тренирање бригадног нивоа у месту Мулионо код Нижњег Новгорода у Русији…

Анализирајући приватизацију у Србији може се закључити да она није донела очекивани економски раст на бази унапређења ефикасности пословања, већ својеврсну прерасподелу имовине и економске моћи. Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер истиче да је неопходно наставити приватизацију државних предузећа у Србији. Он се нада да ће и „Телеком“ бити продат, и додаје да би требало приватизовати и „Електропривреду Србије“, „Железнице“, „Јат ервејз“ и друге државне фирме.

Један од основних, непрепознатих узрока домаће инфлације везан је за робне кредите које предузећа одобравају једна другима. Други важан узрок инфлације би се морао тражити и у самој структури тржишта. Доминација монопола и картела је велика препрека стандардним инструментима монетарне политике. Излаз из инфлаторног беспућа је могућ једино увођењем реда у платни промет, а ред се не уводи апелима. Србији је неопходан закон који регулише област плаћања.

Са две руке бих подржао сваки концепт попут заједничке банке Србијагаса и Гаспром-а . Гаспром банка изузетно добро ради, она је пета банка у Русији и са таквим капиталом и партнером вреди радити. Лично, увек бих волео да ту буде и приватног капитала, који би ипак инсистирао на савременим тржишним принципима пословања. Мислим да ће главне теме разговора са Путином бити економија, Јужни ток, пословање НИС-а, споразум о слободној трговини и неке друге руске инвестиције у региону. Можда ће бити речи и о Телекому, али то сигурно није главни разлог доласка.

Овај систем бисмо могли назвати демократским феудализмом. Парламентарни избори су нека врста окршаја, сличног средњовековним борбама у Европи и Јапану, на којима се, истина без капи крви, одмеравају снаге појединих странака. Деконструкција демократског феудализма је заправо кључни унутарполитички проблем у Србији. Није тешко следити успешне земље које су напустиле феудалну економију још пре више векова, већ ко то може да учини?