Нисмо, желели да Албанци почну да убијају нас, па смо их пустили да и даље убијају Србе. Уместо да видимо шта ће се догодити ако кажемо “не” албанским захтевима и намерама, уз ризик да Американци притом схвате какви су им стварно њихови нови, најбољи пријатељи – што би, наравно, погоршало домаћу претњу терором – ми смо себи зајамчили већи, много тврђи, глобалнији проблем.

Превазилажење ових дихотомија захтева да индивидуални злочини и индивидуалне жртве буду признате без обзира на етнонационални идентитет. Не учинити то служи само јачању колективизације злочина и продубљавању етничких подела. Неопходно је да све стране истраже своје историјске роле и одговорност – не само током раних 90-их, већ и дубље у прошлости – да би се избегли изазови историјског ревизионизма.

Авганистан нам пружа један од најважнијих показатеља циља којем Вашингтон стреми у настојању да створи нов, снагаторски НАТО. Реч је о одлучујућем испиту после којег ће се знати да ли је Алијанса кадра да се бави мисијама великих размера и ван своје територије. После осам година, резултати су разочаравајући. Последица свега је – дисфункционалност.