Косово доживљава своју прву политичку кризу. После бурне јесени, коју су обележиле оставка председника Фатмира Сејдиу и распад владајуће коалиције, организовани су превремени парламентарни избори за 12. децембар. Овај период неизвесности у земљи, чији су државни интереси под међународним надзором, одлаже директне преговоре са Србијом. Међутим, према телеграмима које је Le Monde консултовао на сајту Викиликс, биланс стања, по мишљењу америчких дипломата, једанаест година после рата је, ипак, позитиван.

Нисмо, желели да Албанци почну да убијају нас, па смо их пустили да и даље убијају Србе. Уместо да видимо шта ће се догодити ако кажемо “не” албанским захтевима и намерама, уз ризик да Американци притом схвате какви су им стварно њихови нови, најбољи пријатељи – што би, наравно, погоршало домаћу претњу терором – ми смо себи зајамчили већи, много тврђи, глобалнији проблем.

Превазилажење ових дихотомија захтева да индивидуални злочини и индивидуалне жртве буду признате без обзира на етнонационални идентитет. Не учинити то служи само јачању колективизације злочина и продубљавању етничких подела. Неопходно је да све стране истраже своје историјске роле и одговорност – не само током раних 90-их, већ и дубље у прошлости – да би се избегли изазови историјског ревизионизма.

Авганистан нам пружа један од најважнијих показатеља циља којем Вашингтон стреми у настојању да створи нов, снагаторски НАТО. Реч је о одлучујућем испиту после којег ће се знати да ли је Алијанса кадра да се бави мисијама великих размера и ван своје територије. После осам година, резултати су разочаравајући. Последица свега је – дисфункционалност.