Још 2001. године, Ђинђић је о односу централне власти према Војводини рекао да да пљачке није било и да је у припреми извештај из којег ће се видети да је Војводина била издржавана. У међувремену, војвођански аутономаши су запоставили економску и социјалну политику у Војводини ради постизања сопствених политичких привилегија. Сада покушавају да та своја достигнућа прикажу као “успех”, па се хвале глупостима као што је њихова противуставна канцеларија у Бриселу.

Овогодишњи слом „система противградне одбране“ у Србији је и испаравање „остатка остатака“ поверења у државу и њене кормиларе. Није ово прва српска држава која није могла да заустави „лед“, али ово је прва гарнитура властодржаца који, рекло би се, и не разумеју у чему је ту проблем. Како је могуће да држава, сукцесор свих претходних творевина на овом простору од турских времена, за непуну деценију „заборави“ како се разбијају градоносни облаци.

Сетих се ових стихова док читам како земља у Србији, полако али сигурно мења власника. Јавља се како су она браћа за коју се у неколико држава тврди да су „диловали“ кокаин куповала, преко посредника, „хиљаде хектара плодног земљишта у Војводини“. Тако се причало и писало и за неке људе с ону страну закона који су аванзовали у тзв. заштићене сведоке.

Општине Житиште, Српска Црња, а врло вероватно и Зрењанин, могу се наћи пред банкротом. Зрењанинци би се опет могли наћи у ситуацији да посетиоцима, који чују крекетање хиљада жаба из мртваја, у сред града, опет објашњавају како «ово није мртав град». До тада, Банаћани би требали да добро размисле о речима покојног Зорана Ђинђића «да ли им је потребно да плаћају два пореза уместо једног», и да бар извуку наук од невоље у којој су се нашли «напумпавањем дугова» новосадском предузећу Војводинаводе.

Европској унији не треба производња у Србији, њима треба само тржиште на коме би могли да пласирају своје производе и на тај начин упосле своје капацитете. Опет ће западна цивилизација кризу коју је сама створила решавати уништавањем других цивилизација. Тако је било са цивилизацијама Инка, Маја и многих других који су наивно веровали у божанске особине западњачког човека. Исто тако ће бити и са оним цивилизацијама које данас буду поверовале у ЕУ као обећану земљу!