У Војводини је запосленост са 44 у 2010. години опала на 35 одсто у 2011. Дакле, само сваки трећи човек је запослен. ДСС ће инсистирати на изнетим циљевима све док сваки човек не буде имао запослење. Тада можемо очекивати да ће народ поново узети судбину у своје руке и да ће Србија бити независна држава, јер ће њени грађани бити независни од политике. Ми хоћемо Војводину у којој ће моћи пристојно да се живи од поштеног рада. Војводину у којој се плата зарађује, а не добија.

Предвиђање да ће током 2011. године дозрети далеко већи број предмета по представкама наших грађана се није обистинило, али да ће се Србија одбранити у само два предмета, на жалост, јесте. Ипак, све је већи број предмета у којима Србија прихвата вансудско поравнање и признаје одговорност, па предмет ни не дође до пресуђења.

Није тачно да Србија експлоатише Војводину! Републичка влада субвенционише пољопривреду Војводине. Обим и износ субвенција Републичке власти расте упркос кризи. Пољопривредници Војводине су у бољем положају од осталих у Србији. Зашто су аутономаши подржали распродају земље у Војводини коју су довели пред банкрот, а сад од Војводине крију реалност?

Пољопривреда је примарна привредна грана и основа за економски развој државе. Узимајући у обзир проценат обрадивих површина Србије (4.867.000 хектара или око 55 одсто) и природне погодности (клима и земљиште), јасно је да постоји огроман потенцијал за разноврсну пољопривредну производњу. Међутим и поред ових чињеница, Србија је на претпоследњем месту у Европи по извозу пољопривредних производа, иако су њене обрадиве површине (0,56 ha по становнику) изнад стандарда земаља Европе.

Пре годину дана је изгледало да је суботичка Фиделинка пала у „бесконачну пропаст“. Сада знамо зашто је Пајтић симулирао да ће проблем Фиделинке бити решен. „Коначно решење“ за фирму која је власник бренда „најбоље из Војводине“ управо имамо прилику да видимо, а Суботица да се подсети зашто је вођа покрета „Отпор“ у разочарању завршио живот самоубиством. Стиди ли се ико због трагедије Бранчија Николића?

Једнострана примена ССП је била погрешна одлука ове владе која је нанела велику штету домаћој привреди, а посебно пољопривреди. Укидањем царина на увоз робе из ЕУ влада је довела нашег сељака у потпуно неравноправан положај у односу на сељака из ЕУ. То се све догађа у тренутку када се Србија налази у најтежој економској ситуацији у последњих 20 година. Друге земље чине све да заштите своју привреду у време кризе, једино Србија, због удворичке политике према ЕУ, доноси одлуке које су противне интересима њене привреде.

Дана 24. јуна 2011. је амстердамски суд у кривичној процедури донео одлуку у судском спору вођеном против Херта Вилдерса „ради ширења верске и националне мржње”. Влидерсу је пресудом наложено да изврши извињење, али је ослобођен других видова одговорности.

Који је главни проблем Србије? Економска криза и корупција; стопа незапослености као последица тога; безнађе у којем се налазе грађани те државе… Тачно, али све су то решиви проблеми. Права, уређена, на законима постављена држава решила би такве муке, пре или касније. Највећи проблем који мучи Србију и Србе као већински народ у њој нико не спомиње; ради се о нестајању Срба и српског села, као последњег уточишта у којем је тај народ до сада налазио и спас и демографски препород.

Још 2001. године, Ђинђић је о односу централне власти према Војводини рекао да да пљачке није било и да је у припреми извештај из којег ће се видети да је Војводина била издржавана. У међувремену, војвођански аутономаши су запоставили економску и социјалну политику у Војводини ради постизања сопствених политичких привилегија. Сада покушавају да та своја достигнућа прикажу као “успех”, па се хвале глупостима као што је њихова противуставна канцеларија у Бриселу.

Овогодишњи слом „система противградне одбране“ у Србији је и испаравање „остатка остатака“ поверења у државу и њене кормиларе. Није ово прва српска држава која није могла да заустави „лед“, али ово је прва гарнитура властодржаца који, рекло би се, и не разумеју у чему је ту проблем. Како је могуће да држава, сукцесор свих претходних творевина на овом простору од турских времена, за непуну деценију „заборави“ како се разбијају градоносни облаци.