Северноатлантска алијанса званично признала да је у бомбардовању 1999. године изручила 31.000 уранијумских пројектила (10 тона). Руски извори говоре о 90.000, а српски о 50.000 уранијумских пројектилa. На Космету 112 места са уранијумским пројектилима. Због сумњи да су оболели од леукемије и других малигних болести у своје земље враћено више од 280 војника КФОР-а.

Врло је необично да се предстојећи самит НАТО-а и партнерских земаља у Београду, коме ће присуствовати највише војне делегације преко 60 земаља света и који је несумњиво најзначајнији међународни војни скуп ове године, тек спорадично испрати у нашим медијима и то пре свега штампаним. Србија не сме да буде асистент у будућем унесрећавању других народа и региона; ми не смемо да постанемо продужена рука модерних поробљивача.

Два пута у току сваке године, ево већ једанаест година тако, много је људи тужно. Обично се сете дана када су НАТО-нацисти бомбардовали Србију, и оног дана када су протерани са својих огњишта, под будним оком оних који су окупирали моју земљу. Има на стотине оних који ових дана оплакују и своје мртве побијене касетним, уранијумским и напалм бомбама. Разних су националности, а њихова је смрт била само „колатерална штета“.

НАТО скор у Србији је злочиначки, и политичка класа нема права да то игнорише. Ниједан народ на планети који респектује своју историју и сопствени народ не би дозволио да његови политички лидери пређу преко оваквог ужаса. Бахатост као манир у свему илустровали су Американци пославши нам у госте пилота који нас је гађао уранијумским бомбама (а наши су га, онако српски срдачно, дочекали на Батајници). Једини исправан државнички став о овом питању је: најпре референдум, па потом, у случају народног „да“, директно извињење новог генсека НАТО-а Србији, па преговори о накнади штете…