Распад/разбијање друге по реду државне заједнице јужнословенских народа засигурно је једно од најтрауматичнијих колективних искустава житеља региона у, и иначе им нимало наклоњеном и нетом минулом, двадесетом веку. Серија вишегодишњих и бруталних међуетничких ратова у којима је скончавала европска „Америка у малом“, оставила је за собом групно-психолошке баријере за које ни најистрајнији оптимисти међу истраживачима трагичне западно-балканске недавне прошлости, нису веровали да ће бити лако и брзо уклоњене

Без сумње, велика већина грађана Србије сматра Међународни кривични трибунал за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991.године (код нас познат као „Хашки трибунал“) политичким судом. Грађани Србије сматрају да је овај суд формиран да би омогућио политичку и правну верификацију последица „ратова за југословенско наслеђе“ у коме је по вољи међународних моћника, а оружјем наше дојучерашње браће и сународника, српски народ распарчан…

Невладине организације на челу с Наташом Кандић желе да се самоизаберу у РЕКОМ и да онда, претећи државним Тужилаштвом и полицијом, затвором од годину дана и новчаном казном до пет хиљада евра, саслушају кога нађу за сходно, од војника или политичара до академика и црквених великодостојника. Па ће нам утврдити своју верзију наше новије историје. И све то новцем из буџета, док им је за припремне радове из иностранства већ стигло два и по милиона евра.

Срби су једини савезнички народ који је изгубио II светски рат, а Хрвати, Бошњаци и Албанци једини Хитлерови савезници који су га добили. Срби су обавештени да су њихови џелати Насер Орић и Рамуш Харадинај у том истом Хашком трибуналу ослобођени одговорности. А гробови се јасно виде. Али, Ратко Младић мора да одговара за злочине за које је оптужен.

Председник Тадић је, обраћајући се грађанима колоније Србије на српском и страним „пријатељима“ на енглеском језику, обзнанио да је генерал Младић ухапшен. Уредно је још подсетио суграђане да се држава претворила у тоталитарну олигархију, запретивши свима онима који буду протествовали да ће бити ухапшени и по хитном поступку процесуирани. Наш демократски председник нас је известио да је, сваки протест на улицама Београда „притисак на правни поредак“ и да ће „сви који тако нешто покушају бити ухапшени и процесуирани“.

Као бивши официр НАТО-а желим да се извиним што нисмо били у стању да заштитимо Србе и неалбанце на Косову и Метохији, рекао је бивши припадник Кфора из Норвешке Кристиан Каф. Каф се, на трибини “Бивши НАТО официр се извињава”, обратио на српском језику, истакавши да пише књигу са истоименим називом. Према његовим речима, медији су, у овом случају, били тотално једнострани, како би оправдали политку својих влада из западних земаља и бомбардовање 1999. године.

Тачно 12 година касније Зелко и Дејл сусрешће се лично. Некадашњи противници пристали су да заједно сниме документарац у продукцији “Оптимистик филма”, који ће режирати Жељко Мирковић. Као датум личног упознавања означен је почетак снимања филма “Други састанак”. Дани каже да никада није осетио огорчење против непријатеља са којим се те 1999. године сукобио. “Ти момци су радили свој посао. Као и ја. Одлуке о рату и миру доносе политичка вођства. Војници извршавају наређења”.

Неспорна је само та реч која је пала на страшном месту, у одсудном часу, и добила космичке размере као дело једино могуће унутрашње слободе. И ма како се звао тај који је то изговорио, он је постојао, и постојаће док постоји онај који је из њега проговорио и језик на којем је та реч изговорена. Света је реч,а не човек. Ко год је убио – убица је и за то недело неће никад бити другог имена док је људи и – језика.

Бошњачка културна заједница је затражила да се преименује главна, Карађорђева улица у Сјеници, јер је вођа Првог српског устанка у овом граду „учествовао у геноциду над Бошњацима (sic) у мају 1809. године”. „Три хиљаде цивила” тада је побијено, тврди се, због чега та улица може да се зове само „улица жртава Карађорђевог геноцида”. На страну интерпретација историјских података о сјеничкој бици, која се свела на једну и по реченицу из дела Вука Караџића, на страну интерпретација из које је, између осталог, нестало 3.000 Срба погинулих код Сјенице.

Како је могуће да се у некој земљи изврши смртна казна над бившим министром војске, а да о томе не буде сачуван било какав податак. Другови из СУБНОР-а време је да се определите који део традиција „народноослободилачког рата и социјалистичке револуције“ баштините. Да ли у ваш тефтер да допишемо и 24000 недужно побијених? Само је њих 1650 осуђено пред војним судовима и то у поступку за који се може основано тврдити да није био поштен.