Грубо речено, наша земља прошла је кроз све наведене фазе ‘’болне цивилизацијске трансформације,’’ пацификована је, начињена глобално подобном и претворена у шраф мондијалистичке машинерије. Најпре долази до потискивања националног идентитетског обрасца и успостављања доминације Западног културног модела, затим се ствара споља контролисано, политички инструментализовано цивилно друштво које ванинституционалним путем покушава да обори непослушни и “отпаднички режим”.

Црногорска академија наука и умјетности (ЦАНУ) оцијенила је јуче да ће Влада увести Црну Гору у тоталитаризам у којем је све подређено поличкој вољи, ако настави да се понаша нетолеранто и некоректно према институцијама’ државности Црне Горе. Разлог за овакву реакцију ЦАНУ је јучерашња одлука Владе да усвоји Предлог закона о ЦАНУ којим је у суштини предвиђено спајање те академије и НВО “Дукљанска академије наука и умјетности” (ДАНУ).

Свака част на акцији против корупције у Новом Саду, али не и на свим учесницима. А нарочито не на “гласноговорнику” акције. И не творцима ове вести који су пропустили да у њој објаве више појединости о организатору скупа и о томе која удружења учествују у акцији, али су посветили ванредну пажњу речима “генсека” НДН-а. “Ди су имена” учесника? Да ли аутономашкој бирократији њихови новинари једноставно пружају услугу која се у рогобатној терминологији постмодерне зове “демиџ канчрол”?

Невладине организације на челу с Наташом Кандић желе да се самоизаберу у РЕКОМ и да онда, претећи државним Тужилаштвом и полицијом, затвором од годину дана и новчаном казном до пет хиљада евра, саслушају кога нађу за сходно, од војника или политичара до академика и црквених великодостојника. Па ће нам утврдити своју верзију наше новије историје. И све то новцем из буџета, док им је за припремне радове из иностранства већ стигло два и по милиона евра.

Група невладиних организација из Црне Горе основала је јуче у Подгорици коалицију „Не у рат – не у НАТО“, у чијој основи је анти-Нато кампања кроз коју ће, како су поручили, указивати на погубност евентуалног прикључења Црне Горе Алијанси. То је саопштено на конференцији „НАТО инквизиција нашег доба“, коју су организовали портал ИН4С и Савез удружења расељених у Црној Гори.

Са неверицом смо прочитали изјаву проф. Невене Петрушић, повереника за заштиту равноправности Србије, у којој спомиње свој позив митрополиту г. Амфилохију Радовићу да се извини учесницима параде срама у Београду 2010 г. Да ли ће гђа Петрушић систематски и редовно у будуће тражити извињења због изјава политичких функционера и верских великодостојника у неким суседним земљама, у којима се скоро свакодневно вређају и прозивају Република Србија, српски народ и српске жртве у минулим ратовима?

Србија носи неславну титулу транзицијске земље која једина у Европи питање повраћаја имовине није законски регулисала. Највећи корак по том питању учињен је у време министровања г. Париводића али не даље од прикупљања оквирног броја оних који захтевају да им имовина буде повраћена. Најозбиљнији предлог закона о денационализацији управо је у то време и израђен. Најпарадоксалније од свега јесте што НВО у Србији, којима су уста пуна људских права о питању денационализације и реституције ћуте

Улога Наташе Кандић и њој сличних активиста квази-НВО сектора нема само антисрпску димензију, већ је и погубна по демократски развој нашег друштва. Докле ћемо то толерисати? Ако наши властодршци немају храбрости да започну геополитичку транзицију, морали би да у себи пронађу бар довољно мудрости да отпочну демократску трансформацију земље. Не заслужују ваљда Срби мање од арапских нација медијску отвореност, истинско уважавање људских права и свеколико поштовање демократских норми?

Све је више доказа да у борби за ресурсе људски органи добијају статус драгоцене робе. То није само случај Ал Каиде, већ и УЧК и осталих “државотворних” терориста на Балкану, као и емисара у Африци. Герилци, обучени од ЦИЕ, у Уганди су иницирали грађански рат и покоље у Руанди, средином деведесетих.

Питао бих нпр. господина Кацина неколико ствари: да ли „демократија“ подразумева једноумље и уцењивачки утицај на спољну политику суверене државе. Да се не лажемо, пре уторка већина грађана Србије није ни чула за Лиу Сјаобоа. Нико од вајних НВО бораца за људска права га није истицао. Да се не лажемо, пре уторка већина грађана Србије није ни чула за Лиу Сјаобоа. Нико од вајних НВО бораца за људска права га није истицао.