Бројне непроспаване ноћи, застрашујући осећај када се укрштају живот и смрт у безизлазним ситуацијама попут експлозија и жестоких рафалних паљби, само су део њиховог “ратног плана” на путу до тачних информација и аутентичних фотографија. О адреналину, искушењима, недоумицама и непоновљивом искуству извештавања из Ирака и са Косова, за S media портал говоре извештач Скy неwс-а Јашка Шћекић и некадашњи дописник AFP-a Александар Митић.

Верица Бараћ је у праву када каже да у Србији нема услова за изборе јер нема слободних медија. Доказе је изнела у разорном извештају Савета за борбу против корупције, који су ти исти медији углавном прећутали, док га је Влада Србије хладно игнорисала. Како се избори приближавају, власт почиње да затеже узицу коју медијима држи око врата. На ред за гушење дошло је Удружење новинара Србије…

Фонд “Слободан Јовановић” је у сарадњи са магазином “Печат” издао књигу Николе Врзића “Викиликс” – тајне београдских депеша. На трибини Фонда, која је одржана 9. децембра 2011. године на Коларчевом народном универзитету, представљена je Врзићева књига. Након кратког обраћања издавача, у чије име су говорили Миле Савић и Милорад Вучелић и уводне речи Душана Ковачева, о књизи су говорили Мирослав Лазански, Љиљана Смајловић, Војислав Коштуница и аутор књиге, Никола Врзић.

Свака част на акцији против корупције у Новом Саду, али не и на свим учесницима. А нарочито не на “гласноговорнику” акције. И не творцима ове вести који су пропустили да у њој објаве више појединости о организатору скупа и о томе која удружења учествују у акцији, али су посветили ванредну пажњу речима “генсека” НДН-а. “Ди су имена” учесника? Да ли аутономашкој бирократији њихови новинари једноставно пружају услугу која се у рогобатној терминологији постмодерне зове “демиџ канчрол”?

О Косову и Метохији написано је много књига, објављено много докумената, речено много истина, писали су новинари-публицисти, писци. Било је косметских аутора, објављено много докумената о злочинима на Космету и страдању кроз векове и историју, много више пре завршетка рата и отимања ове српске Покрајине. Новинари, публицисти, па и понеки писци, боре се за своје рукописе, а док они то чине, у излозима књижара појављују се аутори о Космету аутора из иностранства, од којих ми у Србији треба да сазнамо “истину” по њиховој мери.

Током предходног месеца, баш на дан годишњице страдања Срба на Косову и Метохији, појавио се на српској медијској сцени писане речи, са званичном регистрацијом и каталагизацијом, по први пут, али заправо као обновљени часопис из времена Другог светског рата, сада као информатор Равногорског покрета из Тополе, билтен Равногорац. Промоција је уприличена, у Београдском клубу Боготражитељ, Студеничког круга.

Слобода штампе у Србији је данас озбиљно угрожена. Стање у медијима је горе него што је од икада било од Петог октобра, а држава не чини готово ништа да помогне медијској индустрији да преживи кризу. Ово није реформа медија коју сте обећали када сте дошли на власт. Стање је крајње алармантно. Позивамо Вас да учините све што је у Вашој моћи како новинари у Србији не би живели у беди, корупцији и страху.

Слободан Рељић, Жељко Цвијановић и Славољуб Качаревић су на трибини Института за европске студије у Београду, 11. фебруара 2011. године говорили о слободи медија у Србији. Учесници трибине су указали на бројне неповољности у медијској атмосфери, која доприноси ишчезавању слободног новинарства у Србији. Медији су четврти стуб демократије, који сам нема никакву шансу”, рекао је Рељић, најављујући скоро издавање своје књиге „Одумирање слободних медија“.

Пре два дана смо сазнали да је и власти и опозицији у Србији још у фебруару недвосмислено саопштено да политика „И Косово и ЕУ“ није опција јер ће се од Србије очекивати да пре уласка у ЕУ призна Косово. То нам није саопштио ниједан политичар, било из власти, било из опозиције. То смо сазнали тек из депеша које је објавио „Викиликс“.

Шта смо имали прилику да видимо? Излизане и изрежиране кадрове уличних сукоба – са одговарајућим аудио-визуелним ефектима – нараторско негодовање због „рушења“ Београда и неколико говорника који су само потврдили да више нико са професионалним интегритетом не може да брани тезе режимског гласила. Уместо истраживачког новинарства, гледали смо површно и селективно изношење већ познатих информација и потпуно необјашњено повезивање насиља са Дверима и Српском Православном Црквом.