Вербални дуел немачког амбасадора и лидера ДСС-а отворио је неколико питања, међу којима је прво да ли је покретање рата с Коштуницом покушај радикализације ДСС-а, како би се лидер напредњака Томислав Николић још више удаљио од њега и СНС угурао у велику коалицију с ДС-ом, затим ко у тој конфронтацији губи, а ко добија, те како се тај сукоб може одразити на предстојеће изборе, али и српско-немачке односе.

Зашто се власт толико плаши референдума на северу Косова и Метохије? Шта је то толико „опасно“ да се грађани Србије изјасне о својој судбини? Ако је веровати косметским властима, оне нису забринуте. Али, власт у Србији је хтела пошто пото да заустави изјашњавање, вероватно због уцена које долазе од њихових пријатеља, а све у вези са скором кандидатуром за Европску унију

Прошле недеље сте дали себи за право да коментаришете односе Србије и Русије оптуживши Русију «да током читавог мандата Коштунице није дала ни динара помоћи Србији» као и да намерно одуговлачи са реализацијом кредита који је пре три године одобрен нашој земљи. Грађани Србије већ су навикли на то да се у Србији понашате као газда, а не као гост, али нису навикли да овако отворено исказујете непријатељство према Русији која је вековни пријатељ Србије.

Да америчка администрација у Београду помно прати шта се дешава у српском сектору енергетике и ко за чије интересе по том питању лобира, показује депеша Амбасаде САД-а, од 2. фебруара 2009. године, коју је објавио „Викиликс“. Није ни мало случајно то што је ова депеша настала 12 дана након што је режим најавио међународни јавни позив за потенцијалне инвеститор, који су заинтересовани за стратешко улагање у постројења термоелектрана „Колубара Б“ и „Никола Тесла Б“, вредности око 2,7 милијарде долара.

Пре неколико месеци добио сам узнемирујуће писмо са молбом за помоћ од свог истомишљеника Бена Будара – класика србо-лужичке књижевности, песника и приповедача. Читав свој живот Б.Будар је посветио ствари очувања и множења културног наслеђа Лужичких Срба – реликтног словенског народа који живи у Лужицама, на територији Немачке и који је данас, у демократској Немачкој, доведен до могућности да потпуно нестане…

Судбина Грчке је у рукама Ангеле Меркел и Николе Саркозија који су у име својих предстојећих избора започели европски “економски рат” унутар ЕУ и еврозоне. Није само реч о рецесији у ЕУ, већ о доминацији народа и држава унутар ЕУ и утицају изборне политике на дестаблизовање Европе. Унија каква постоји од 1957. године, полако али сигурно нестаје а настаје један корпорацијско-национални труст држава и економија које ће “прождирати” мање и слабије економије и нације на бази интереса.

У отвореном разговору о перспективи Црне Горе Митрополит је изразио резерву и лично мишљење о непотребности постојања Сјеверноатлантског пакта данас, као самосталне војне силе, али и према уласку Црне Горе у НАТО, подсјетивши њемачког Амбасадора на недавна неправедна бомбардовања Србије, Црне Горе и Републике Српске и негативним осјећајима које ти догађаји буде у већини становника Црне Горе.

Светска банка је снизила прогнозу раста светске привреде у 2012. години са 3,6 на 2,5 одсто и упозорила да би криза могла да буде интезивнија него 2008. године. Грчки министар финансија Венизелос рачуна да ће се доћи до “компромиса” између владе Грчке и страних банака као поверилаца приватног дуга. Немачка влада је заинтересована из својих разлога и интереса да еврозона помогне Грчку јер тако се штити и немачки интерес у Грчкој омогућавањем куповине грчких ресурса и некретнина где би Немци постали нови власници.

Надежда Нејински, бивша министарка Бугарске, признала да је у Софији скован “српски план” против Албанаца. Аналитичари, на основу обавештајних података посматрачке мисије ОЕБС, измислили српску “клопку за Албанце” и разлог НАТО интервенције. Документ “Операција потковица” први је јавности представио тадашњи немачки министар одбране Рудолф Шарпинг, који је 7. априла 1999. године тврдио да је налаз обавештајних служби крунски доказ Милошевићевог плана за етничко чишћење Косова…

Тако се у најкраћим потезима може описати један од чинова српске трагедије, започете Уставом из 1974. године, а ако доктрина ЕНА остане на снази, биће да се крај наше трагедије неумитно ближи и да кроз коју деценију Србије више неће ни бити. Постоје два јасна разлога немачког „Не!“. Прво, Немачка је закључила да јој није у националном интересу да Србима макар мало попусти по питању Косова. Друго, госпођа Меркел доследно држи до националних интереса своје државе