Пре неколико месеци добио сам узнемирујуће писмо са молбом за помоћ од свог истомишљеника Бена Будара – класика србо-лужичке књижевности, песника и приповедача. Читав свој живот Б.Будар је посветио ствари очувања и множења културног наслеђа Лужичких Срба – реликтног словенског народа који живи у Лужицама, на територији Немачке и који је данас, у демократској Немачкој, доведен до могућности да потпуно нестане…

Судбина Грчке је у рукама Ангеле Меркел и Николе Саркозија који су у име својих предстојећих избора започели европски “економски рат” унутар ЕУ и еврозоне. Није само реч о рецесији у ЕУ, већ о доминацији народа и држава унутар ЕУ и утицају изборне политике на дестаблизовање Европе. Унија каква постоји од 1957. године, полако али сигурно нестаје а настаје један корпорацијско-национални труст држава и економија које ће “прождирати” мање и слабије економије и нације на бази интереса.

У отвореном разговору о перспективи Црне Горе Митрополит је изразио резерву и лично мишљење о непотребности постојања Сјеверноатлантског пакта данас, као самосталне војне силе, али и према уласку Црне Горе у НАТО, подсјетивши њемачког Амбасадора на недавна неправедна бомбардовања Србије, Црне Горе и Републике Српске и негативним осјећајима које ти догађаји буде у већини становника Црне Горе.

Светска банка је снизила прогнозу раста светске привреде у 2012. години са 3,6 на 2,5 одсто и упозорила да би криза могла да буде интезивнија него 2008. године. Грчки министар финансија Венизелос рачуна да ће се доћи до “компромиса” између владе Грчке и страних банака као поверилаца приватног дуга. Немачка влада је заинтересована из својих разлога и интереса да еврозона помогне Грчку јер тако се штити и немачки интерес у Грчкој омогућавањем куповине грчких ресурса и некретнина где би Немци постали нови власници.

Надежда Нејински, бивша министарка Бугарске, признала да је у Софији скован “српски план” против Албанаца. Аналитичари, на основу обавештајних података посматрачке мисије ОЕБС, измислили српску “клопку за Албанце” и разлог НАТО интервенције. Документ “Операција потковица” први је јавности представио тадашњи немачки министар одбране Рудолф Шарпинг, који је 7. априла 1999. године тврдио да је налаз обавештајних служби крунски доказ Милошевићевог плана за етничко чишћење Косова…

Тако се у најкраћим потезима може описати један од чинова српске трагедије, започете Уставом из 1974. године, а ако доктрина ЕНА остане на снази, биће да се крај наше трагедије неумитно ближи и да кроз коју деценију Србије више неће ни бити. Постоје два јасна разлога немачког „Не!“. Прво, Немачка је закључила да јој није у националном интересу да Србима макар мало попусти по питању Косова. Друго, госпођа Меркел доследно држи до националних интереса своје државе

Као што се зна, одлуком Постдамске конференције Немци су били исељени из Шлезије. Они међу њима, који су остали у животу, и њихови потомци, живе у Немачкој. Организација „Покрет за аутономију Горње Шлезије“ формирана је још 1990. године, и она је сматрана за скуп маргиналаца све док се при попису становништва 2002. није открило да 173.000 становника у земљи више воли да их називају шлезима, него Пољацима.

Капитулацијом Немачке уклоњена је и последња велика препрека апсолутној моћи финансијске олигархије. Свет се враћа тамо где је већ био пре избијања економске кризе. Иако је најодговорнији за светску финансијску кризу, иако је довео до колапса буџета највећег броја Западних држава и гурнуо свет у опасан економски и политички хаос, финансијски сектор је, парадоксално, из кризе изашао ојачан.

Од предстојећег Самита ЕУ у Бриселу сви су очекивали-нешто. На крају, десиће се-ништа. У најбољем случају, ЕУ ће купити још неколико месеци, највише годину дана тињајуће кризе, чекајући да се деси нешто, што ће утицати на нагло пресељење капитала из других делова света ка Бриселу: банкрот Кине, грађански рат у САД, земљотрес у Русији. Лепо упакована прича о новим мерама стабилизације звучи лепо колико и обећање да ће камила проговорити, али и исто толико невероватно.

Можда неће бити ЕУ. Пред нашим очима постоји само нешто што је крајње неизвесно у овом тренутку, што нам ради о интересима и о глави – то је Брисел, то је ЕУ. У Европском савету у овом тренутку одлучује само једна држава – Немачка. То је први проблем Брисела. Наш спас је једино у поштовању права. Непризнавање независности Косова, ко год да га отме. Цела ствар је у томе да ми кажемо и докажемо да је то наше.