Сазнајемо да су данас у Србији “екстремисти” они који се изјашњавају против жртве људи и народа, бацања уранијума и напалма, док умерене демократе знају да се жртва мора дати. Али, та жртва је далеко већа и крвавија од “меке трговине” Монтескијеа. То је права паганска крвава жртва. Ко тражи земљу, добиће је, ко тражи људе, добиће их, ко тражи благо, добиће га. Ко тражи жртву будуће наше деце у дуговима по свакој глави, и то ће добити.

Др Славенко Терзић је на трибини Фонда Слободан Јовановић на Коларчевом народном универзитету у Београду, 27. октобра 2011. године, одржао предавање “Рашка област и `санџачко питање`”. Ради се о ванредно значајној теми која постаје веома актуелна, а др Терзић као сарадник Историјског института САНУ је својом стручношћу и дугогодишњим систематским радом најквалификованији да отвори јавну расправу о њој. Уместо уобичајеног приказа трибине, објављујемо рад др Терзића, којег због природе трибине, одговора на бројна питања и временског ограничења није било могуће јавности представити непосредно и усмено у потпуности.

Хамлетовско питање, како неки тврде, за немогућу државу БиХ, је већ дуже времена у нашој јавности слиједеће: којем се царству, америчком или руском, приклонити? Штета је, што ова земља није нормална и што је у суштини бандитска, окупирана, колонизирана и дјељива по перверзној вољи страних “хуманиста”. Ипак, питање је дјеломично добро, јер је биполарна подјела свијета постала очита реалност. Чињеница је, да је након двије деценије апсолутне доминације америчког царства, друго царство је већ ту, оно руско, просперитетно, изникло као феникс из пепела након што је изгледало упропаштено од Горбачова и Јељцина.

Србија би требало да сачува привилеговане односе са Руском Федерацијом у привреди јер та сарадња приближава Србију Европској унији, рекао је Ненад Поповић, потпредседник Демократске странке Србије на скупу „Привредни односи Србије и Русије“ организованом у Друштву лобиста Србије у Београду. Говорећи о сарадњи Југославије и СССР, Поповић је истакао да су врхунац спољнотрговинске сарадње две земље доживеле током осамдесетих година прошлог века, када је извоз у тадашњи СССР чинио четвртину укупног извоза тадашње Југославије.

Бранећи своју територију Срби и даље треба да се држе међународног права и Резолуције 1244 СБ УН у којој је јасно записано да је Косово и Метохија део територије Србије. То је, а треба и убудуће да буде, кључни документ за Србе. Русија ће и даље задржати свој став о Косову и не намерава да га мења. Ни у будућности неће признати самопроглашену државу Косово. Односи Русије и Србије су заиста добри, али постоје још велике резерве да се они унапреде у више области.

Све док постоји завада међу Србима, то питање ће се решавати на начин који су пројектовали они који су основали такозвану Републику Косово. Политичке елите које предводе српски народ, желе да се реше тог баласта који се зове Косово јер за њих је Косово камен око врата. Једино народ ту може нешто да уради и када би се нашао неки политички лидер који би повео народ коме је доста и НАТО-а и његових злочина, они би се побунили и помогли би својој браћи на Косову.

Индиректни рат Америке против Кине, започет пре неколико година пиратима у Индијском океану и много више у Јужном кинеском мору, а потом настављен у Египту и Либији, се шири у дубину Африке. Објаву председника Барака Обаме да Америка шаље “око 100 војника” у Уганду а потом и у друге земље Африке, већина хроничара види као поуздан наговештај нове фазе тог рата против Кине.

Власти већине земаља на свету не желе да се та убиства јавно расветле. Међутим, да је дошло до суђења Гадафију, он је могао да пружи много јединствених информација по најразличитијим питањима, укључујући и тзв. `предмет Локерби` и многе друге тајне операције Запада не само против Либије, већ и против других земаља. Тако би, да је дошло до процеса М.Гадафију, Међународни кривични суд био мање од свих осталих заинтересован да се суђење стварно спроведе.

„Пропаганда да је Косово давно изгубљено пре свега има за циљ да се српски народ на Косову изручи и привеже за лажну државу Косово. Зато је од највећег значаја да Срби мирним средствима бране своје право да припадају држави Србији и то им право нико не може одузети, јер је оно загарантовано Уставом Србије, Резолуцијом 1244 и Повељом УН. Право питање је зашто се Брисел и Вашингтон толико упиру и притискају Србију за нешто што је давно изгубљено. Да је Косово већ изгубљено не би западне силе ни један тренутак потрошиле на уцењивање Србије да се одрекне своје територије.“

Нису сви који су живели у периоду Хладног рата извлачили идентичне закључке о СССР – Русији. Већина америчких лидера је имала реалистично гледиште на Русију – да је то снажна земља која има огромне количине нуклеарног оружја, огромне количине природних богатстава и огромну територију, да су Руси талентован и врло образован народ, и да њихов систем није спречавао да владавина права буде главна вредност.