Времена се мењају, али је питање да ли их ми пратимо. У будућности ће за Србију много важније бити да буде под кишобраном енергетске безбедности него под кишобраном класичне војне безбедности. Стога је за Србију много битније да буде у Јужном току него у НАТО. Проблем је у томе што водећа сила НАТО кишобрана – САД – не жели да им водећа сила кишобрана енергетске безбедности – Русија – улази у оно што сматрају својим геополитичким « двориштем ». Ту ће несумљиво доћи до тензија.

У ЕУ се већ извесно време говори о разним алтернативним облицима интеграција, које имају за циљ спречавање даљег ширења ЕУ. У ЕУ је данас опште мишљење да је нагло проширење, посебно улазак Бугарске, Румуније, као и фискална политика евро зоне грешка која се не сме понављати.

Пре неколико година био ми је прилично убедљив аргумент према коме треба да се што више вежемо за НАТО, ако мора и пуноправним чланством, да не бисмо ускоро били опасно окружени државама које су његови чланови. Међутим, тај разлог ми поодавно више не изгледа уверљив јер не видим ко би нас ван тог будућег околног војног прстена напао, а не верујем ни да би то НАТО учинио зато што не желимо да се „учланимо”.

Одлука да се Босни и Херцеговини понуди Акциони план за чланство у НАТО је, допустићете, и једини конкретни резултат дводневног неформалног сусрета министара иностраних послова 28 земаља – чланица НАТО у Талину, који је одржан 22. и 23. априла. За сада није реч ни о каквим роковима или гаранцијама пријема бивше југословенске републике у Северноатлантску алијансу. Међутим, сада се Босна и Херцеговина сматра званичним кандидатом за улазак у НАТО, престигавши у том погледу, поред осталих, Украјину и Грузију.

Рекао бих да су дани раста Алијансе одбројани; дани њеног смањивања се ближе, упркос предвиђањима да израста у „глобални НАТО“. Из Немачке је дошао захтев бившег министра одбране Фолкера Ријеа да „се отворе врата НАТО-а за улазак Русије“ јер „како је сада устројен није дорастао својим задацима“.

Наш државни апарат данас личи на феудалну поделу, коју диктирају и контролиши не политичари, већ привреда. Ми данас у Немачкој имамо нови феудални систем. Моћ банака је и даље огромна и неокрњена. Феудалци нашег доба нису више војводе и грофови, већ менаџери великих фирми, председници банака и директори концерна. То је наша водећа каста. Политичари њима служе. Та каста се понаша као чланови политбироа бившег Совјетског Савеза.

Неутрализацијом Украјине је направљена огромна рупа у стратегији Вашингтона да потпуно опколи Русију. Њоме је разбијен географски полумесец НАТО-а, који је требало да се простире од Пољске, преко Украјине па до Грузије, на рубу Русије и њеног верног савезника Бјелорусије. Измењена геополитичка конфигурација у средишњој Евразији после пораза наранџасте револуције, даје снажан замајац дугорочној стратегији Русије у домену енергије – стратегији коју бисмо могли да назовемо Стратегија север-југ-исток-запад.

Прошло је 11 година и НАТО је поново у кампањи у Србији. Овог пута, срећом, не гађа кошаркашке терене, аутобусе, возове и болнице, већ покушава да освоји „срца и душе” Срба кампањом која укључује бројне семинаре, конференције, обуке новинара и спонзорисане текстове… Када је пре три месеца представљен захтев 200 јавних личности за расписивање референдума о чланству у Алијанси, дочекан је на нож од стране оних којима смета да се кампања промоције НАТО, изведена у сарадњи са више НВО и политичких партија, обасја рефлекторима критичке јавности.

Можда звучи парадоксално, али чланице ЕУ су прихватањем косовске независности смањиле свој утицај у региону. Зато је за очекивати да ће се став појединих чланица ЕУ и према Косову, а и према региону мењати. Европска привреда је данас мање конкурентна него пре десет година, а с обзиром на опште статистичке показатеље, за очекивати је да се такав тренд настави и у наредних десет година. По економију Србије, чија је спољнотрговинска размена са готово три четвртине оријентисана ка ЕУ,то може имати разорне последице.

Водећи српски стручњак из те области тврди да је коришћење муниције са осиромашеним уранијумом, од стране НАТО-а у агресији на Србију, изазвало огромно повећање случајева рака као и броја новорођене деце са генетским деформацијама.