Др Славенко Терзић је на трибини Фонда Слободан Јовановић на Коларчевом народном универзитету у Београду, 27. октобра 2011. године, одржао предавање “Рашка област и `санџачко питање`”. Ради се о ванредно значајној теми која постаје веома актуелна, а др Терзић као сарадник Историјског института САНУ је својом стручношћу и дугогодишњим систематским радом најквалификованији да отвори јавну расправу о њој. Уместо уобичајеног приказа трибине, објављујемо рад др Терзића, којег због природе трибине, одговора на бројна питања и временског ограничења није било могуће јавности представити непосредно и усмено у потпуности.

Немци у Југославији, њих око 500.000, већином су били за Рајх, нацизам, антисемитизам, антиславизам. Домаћи Немци су управљали окупираним Банатом иако их је било мање него Срба, они су први потпуно истребили Јевреје и опљачкали им имовину. Немци у Бачкој и Барањи помогли су рушење Југославије, а већина војно способних (око 40.000) је отишла у немачке војне формације (Вермахт и СС), па и у “Принц Еуген“ дивизију, која је зверства чинила и по српским крајевима у НДХ.

Концепт културне аутономије, односно самоуправе ради чијег остварења припадници националних мањина имају у складу са Уставом право да изаберу националне савете, који би у Републици Србији био уведен уколико би се закон усвојио у предложеном тексту, увелико би превазишао све постојеће моделе и представљао би, што због надлежности, што због модела избора таквих тела, јединствени акт у свету. Такав закон би био тешко спроводљив и може се само замислити на какве проблеме би Србија наишла и каква силина оптужби би због кршења права мањина и очигледне повреде закона била у будућности усмерена према Србији, уколико се закон усвоји у предложеном тексту.