Након новосадског скупа мањинских политичких организација, постало је јасно да су “демократске промене” у матрици грађанског друштва задржале само српску већину, која постаје обесправљена у сопственој држави. Ако су хашки оптуженици јуче и Косово и Метохија данас стеге које Србију држе далеко од ЕУ, Закон о националним саветима унију је промашио и саму Србију одвукао много северније, чак до Деда Мраза.

„Свака народност има право на самостално постојање у оном степену у којем је она тога свесна и има такву претензију“, каже велики руски мислилац Николај Данилевски. То што важи за сваку народност, треба да важи и за Буњевце. Зашто не би важило?! Буњеваца има не само у Србији, већ и у Мађарској, Хрватској, БиХ и свуда по свету. Буњевци у Србији носе барјак новог националног препорода Буњеваца, и могу бити узор осталима. Због тога је и обавеза државе Србије да заштити право Буњеваца на соспствени етницитет и идентитет.

ЕУ сматра да Србија у Рашко-полимској области води конфликтну политику. Постоји јавни захтев за међународнo присуство, САД предводе групу за помоћ Санџаку, установљен је институт за проучавање геноцида над Бошњацима, а појавила се и гласина о другом меморандуму САНУ. Списак евроатлантских неопходности за отварање питања старе Рашке је комплетиран. Неформална међународна група „Пријатељи Санџака“ формирана је јануара 2009. године.

Стратешки задатак Зукорлића јесте да се „проблем Бошњака“ изнесе на општебалкански ниво, и да се интернационализује. Његов основни савезник у идеји изношења територијалних претензија на територије на којима живе Бошњаци (Рашка област) јесте сарајевски реис-ул-улема Мустафа Церић.

„Принудна управа“ над Буњевцима наступила је у јеку вербалних напада хрватских националиста у Војводини на оне који не деле осећај припадности хрватском народу. У најосетљивије време, кад се припрема посебни бирачки списак буњевачке националне заједнице, буњевачким националним установама одузета је самосталност.

«Намера је била да Статут барем личи на Устав», рекао је Ђурић. Посебна конститутивност грађана на једном делу територије, противна је уставно гарантованом суверенитету грађана републике. «Укидање суверености српског народа», посебно прописивање вађења принцима «традиционалног неговања вишекултуралности, вишеконфесионалност и других европских принципа и вредности, уводи регулисање људских и грађанских слобода мимо Устава Србије». Овом, и бројним другим одредбама, нарушава се уставном гарантована једнакост грађана.

Србија је прошле године одвојила из буџета скоро три пута више новца за финансирање разних пројеката националних мањина које живе на њеној територији него што је одвојила за сличне или исте активности четири пута бројнијег српског становништва из осам држава које је окружују.