Просте су чињенице пред којима се налазимо. Србија као држава мора умрети да би живела велика европска држава и нови европски поредак. Срби као народ морају нестати да би опстали супарнички ентитети који настају на отуђењу и покрштавању, рађању нових нација политичком вољом и српском изнудицом, повлачењем и безнађем, без организованог отпора. Антисрби као носиоци антисрпске политике би да убеде народ да је боље да живи сами затражимо и добровољно легнемо у гроб Уније…

Сведоци смо трагичног парадокса, да се у име реалности, искуство предака мења за вересију срећне будућности коју нуде планери глобалне Империје. Зато уместо историјски зреле националне елите, која о садашњости суди на основу искустава из прошлости, због чега „ништа није за њ ново што сад бива у свету” (2), имамо гомилу скоројевића, који нова решења за националне и државне проблеме купују у антикварници код старог евроатлантског лихвара.

Да ли је заправо Дамјанич постао модел евросрбина за 21. век, а то ће рећи сународника чије је конвертитство исковано у крви и злочину. Јер, ако је то наш модел за ону Европу која нема алтернативу, онда је сасвим логично да алтернативу нема ни Јанош Дамјанич. Моји пријатељи и ја верујемо да слободни људи увек имају алтернативу и зато кажемо не моделу Јаноша Дамјанича. Зато је споменик морао да буде прекривен. Зато ће споменик морати да буде уклоњен. Доста је било!

Најважнија ствар за рад сваке владе јесте политика коју спроводи. Пошто се политика владајуће коалиције у основи своди на беспоговорно испуњавање захтева Брисела и Вашингтона, реконструисана влада ће несумњиво наставити да наноси штету економским, државним и националним интересима угрожавајући будућност грађана Србије.

Државотворна политика у новијој историји искључиво се везује за период две владе Војислава Коштунице од 2004–2008. године, када је успостављен национални консензус за доношење новог устава, када је Србија ефикасно бранила своје границе пред Саветом безбедности УН, када опозиција није излагана медијском и политичком линчу, када судство није било искасапљено, када су плате за сто евра биле веће него данас, када је са враћеним кредитима аранжман са ММФ-ом у потпуности завршен, када су реализоване највеће стране инвестиције.

Српска национална идеја мора да обухвати своје одређење кроз афирмацију свега што је била и што ће бити. Она мора превазићи самонегирање, које јој може донети само аутошовинизам, међусобне деобе и сукобе. Непостојање свести о јединству данашњих Срба је више него очигледно иако су исте вероисповести и етничког порекла. Управо непостојање снажног националног идентитета који је заснован на јединственом културном обрасцу условљава овај феномен.

Улога Наташе Кандић и њој сличних активиста квази-НВО сектора нема само антисрпску димензију, већ је и погубна по демократски развој нашег друштва. Докле ћемо то толерисати? Ако наши властодршци немају храбрости да започну геополитичку транзицију, морали би да у себи пронађу бар довољно мудрости да отпочну демократску трансформацију земље. Не заслужују ваљда Срби мање од арапских нација медијску отвореност, истинско уважавање људских права и свеколико поштовање демократских норми?

Није тешко тачно показати почетак овог најновијег суноврата Србије коме још не видимо ни праве размере, а још мање крај. Тај почетак пада у време отпочињања деловања данашње Владе Србије коју ништа не може зауставити на њеном погрешном политичком путу, па чак ни урушавање и нестајање Србије као државе, привреде, друштва и јавног живота у целини

Нема слободе без превазилажења сопствених слабости, препознатих и потенцираних од непријатеља. Морају се победити сви страхови како би се направио избор другачији и бољи, праведнији и човечнији. Срби се морају понашати као зрео историјски народ а не као група слабића који га тренутно воде. Овим постаје јасно зашто један пут нема алтернативе и проглашен је путем без повратка и зашто је други пут забрањен, скривен и прокажен.

Стара немањићка крсна слава – Свети архиђакон и првомученик Стефан – дан је државности и крсна слава Републике Српске, највеће историјске победе и наде српскога народа данас. Ових дана РС је прославила 19 година од оснивања и показала да борба и жртва за националну ствар итекако имају смисла и доносе резултате.