Како нам је говор о економији пласиран као брига за животна питања, а заправо о економији прича онај ко не сме о политици. Завршило се и то. Коштало је много – више народ него странке – али вредеће сваке паре успемо ли да похватамо стварне поруке једне владавине и једне кампање, која се завршила. Хајде да видимо како та логика тамног вилајета функционише у економском делу кампање, око чега су се све странке веома потрудиле.

У предизборној кампањи, српске политичке странке храбро обећавају свакаква економска чудеса и најављују епохалне подухвате. Оно што неки политичари данас говоре и обећавају може се упоредити, алегорично и горко, само са антологијским сценама из југословенског филма „У раљама живота“. Реч је о сценама у којима се у улози Трокрилног појављује Бата Живојиновић који такође, много и лако обећава.

Аутор разматра историјске интересе и пројекте који су итицали на политичке токове у земљи, као и оне који су долазили споља. У центру пажње је пракса претварања аутономизма и регионализма у потпуну конкурентску државу већ постојећој која постепено губи функције и ингеренције на свом сопственом територију. Процес је могуће сагледати као почетак стварања новог идентитета и одвајања од дела старе нације.

Квартални извештај ММФ-а, COFER, указује на дугорочни тренд диверсификације из долара. Његова све очигледнија слабост тера институционалне инвеститоре, пре свега централне банке и „sovereign wealth” фондове, да му траже замену. Евро, злато па и „специјална права вучења” (SDR) нису решење, јер имају значајне мане. Амерички долар је с разлогом и даље светска резервна валута, услед доступности хартија од вредности одговарајуће ликвидности.

Немачке компаније признају своје коруптивне радње у Грчкој током претходних 20-30 година. Стигло је време наплате дуга! Коруптивни фактор “појео” је већину економија ЕУ и пре свега Грчку. Корупција је постала “сива економија” уградјена у систем владавине партија, влада, посланика и у компанијама. Грчка је “пала” на утаји пореза и корупцији али и изношењу капитала из земље.

Такозвано “Арапско пролеће” траје већ више од годину дана. То најдуже “арапско годишње доба” је премашило и некадашњих “Дванаест месеци зиме” у једном другом делу света. И још му се не назире крај. Досадашњи биланс су две разбијене земље, разбијање треће је у току, хиљаде убијених и мучених, безвлашће и хаос, и унесрећени животи милиона људи који са тим немају никакве везе. И све то у име планове насталих у неким удаљеним, удобним местима и зарад интереса оних који верују да своје проблеме могу да реше генерисањем несреће других људи.

У Грчкој су ових дана вођени даноноћни преговори са представницима иностраних кредитора – тројком међународних посредника (ММФ, Европска комисија и Европска централна банка – ЕЦБ) о мерама штедње неопходним како би се обезбедио „спасилачки кредит помоћи“ и избегао банкрот земље. Мерама штедње захтева се смањење плата и пензија за 15% и спуштање минималне зараде за 20%, укидање 13. и 14. плате које се традиционално добијају за Божић и Ускрс…

Фидел Кастро још је пре десетак година рекао да се свет финансија претворио у неку врсту казина или рулета. И био је у праву. Друштво из Бретон Вудса, односно ММФ, заврнуло је чесму Србији, нови кредити одложени су за време после избора. Случајно баш сада? Нисам баш сигуран. Исто то ММФ је урадио и Мексику, у изборној кампањи 1994. и Бразилу у изборној кампањи 1999. Следи питање: је ли онда ММФ уместо ватрогасца постао пироман?

EBRD је испунио план јер је уплатио око 60 милиона евра. Према томе, Влада Србије треба до краја ове године да издвоји 100 милиона како би задржала свој удео. Ако држава не уплати тај новац, EBRD аутоматски постаје већински власник – каже наш саговорник, који верује да ипак неће бити проблема са докапитализацијом јер је држава резервисала новац у буџету за те сврхе.

Све ове године Србија је без сопствене дугорочне стратегије економског развоја, која би била научно верификована и политички усвојена у Скупштини. Улогу стратегије имају меморандуми о буџету и економској и фискалној политици који се пишу у сарадњи (тачније, диктату) са ММФ. Усвајање меморандума и остваривање њихових циљева ММФ је наметнуо као услов за доделу кредита Србији и за њен приступ међународном тржишту капитала.