Учествовање ОУН у сређивању афричких криза је све јасније почело да носи карактер њиховог подржавања, па чак и распиривања. Зато је жеља афричких земаља и Афричког савеза да се склоне од такве „подршке“ јасна, закономерна и легална. Процес је тек почео, али је смисао правца у коме се он креће сасвим јасан.

Од стране Вашингтона јасно је поручено да би тренуто „фокус Србије требало да буде на непосредном циљу, а то је обезбеђивање статуса кандидата за чланство у ЕУ, за шта је неопходно да Србија прихвати решење које ће уклонити 1244 са табле Косова. Американци нису желели чак ни да се осврну на Тадићев план о четири тачке…

Није Србија унапред одбацила идеју о приступању Европској унији, већ је напротив у једном тренутку постојало широко расположење у јавности да се иде овим путем. Шта се онда заправо догодило? Није прва Србија променила однос према ЕУ, него је Брисел суштински променио однос према Србији. Или да будем одређенији, Брисел је злоупотребио поверење које је у Србији постојало према ЕУ.

Проблем је у томе што дискурс неојугословенства и даље доминира српском друштвено-политичком стварношћу, кроз причу о добросуседским односима на путу евроинтеграција. Они који мантру о погрешној политици форсирају су по правилу евроунијате, па због тога имају и доста медијског простора. Причу о добросуседским односима као императиву на путу ка ЕУ заснивају на мантри о погрешној политици, не би ли спровели национално помирење по коминтерновском моделу…

Народна скупштина Републике Србије констатује да је неопходно започињање нових преговора о Косову и Метохији у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН под окриљем и у организацији СБ УН. Нови преговори су неопходни пошто је једностраним и противправним акцијама нелегалних институција Косова 25. јула 2011. године на довођењу албанских цариника и полицајаца, уз директну подршку КФОР-а и Еулекса, грубо прекршена Резолуција 1244 СБ УН, и прекинут је и обесмишљен дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ.

Данас се званичници Приштине сликају поред споменика озлоглашених фашиста Шабана Полуже, Мехмеда Градице, Џафера Деве, Адема Воце… Па због фашисте Шабана Полуже и његових следбеника на Космету је уведена војна управа почетком 1945. године, а због тих албанских фашиста, балиста, који су се крили по шумама до краја 1948. године, погинуло је 700 партизана док је 1.300 њих рањено. У последње три–четири године, албански фашисти су добили споменике у ”демократском” Косову док свет ћути.

Власти већине земаља на свету не желе да се та убиства јавно расветле. Међутим, да је дошло до суђења Гадафију, он је могао да пружи много јединствених информација по најразличитијим питањима, укључујући и тзв. `предмет Локерби` и многе друге тајне операције Запада не само против Либије, већ и против других земаља. Тако би, да је дошло до процеса М.Гадафију, Међународни кривични суд био мање од свих осталих заинтересован да се суђење стварно спроведе.

Све и да у ЕУ ствари овако функционишу, да она располаже минимално функционалном заједничком спољном и безбедносном политиком, да су овлашћења њених законодавних органа без постојане котроле држава чланица, она Србију не би узимала довољно озбиљно, као што то није ни до сада чинила. И то неће ни убудуће чинити све док Србија не реши своје државно питање. Споразум за Србију још није ступио на снагу, нити ће уколико га не ратификује, поред Србије и 27 држава чланица Уније. Довољно је да макар једна од њих закључи да Србија не испуњава услове…

У суштини, нова Мисија ОУН је добила дозволу да под заставом ОУН настави војну операцију НАТО на отимању читаве територије Либије. Истовремено, како то показује правна анализа, копнена војна операција у Либији не може да послужи као легитимација, чак и ако се води под заставом ОУН. Дејства ОУН су исто тако противправна, потпуно исто као и дејства НАТО. Међутим, најзлослутнији је циљ да се „прошири зона дејства државне власти“. Обзиром да под „државном влашћу“ Уједињене Нације сада подразумевају само ПНС, Мисија ОУН добија налог да изводи операције гушења отпора либијског народа у побуни против ПНС и стране агресије.

Евроскептична партија смо постали 2007. године. Нас је пре свега определио однос ЕУ према Косову. Независно од Косова, ЕУ се суочила са својом кризом, са кризом проширења и најзад са економском кризом. То је данас другачија структура од оне из деведесетих година, сада улази из кризе у кризу и не помаже никоме на западном Балкану. Све се своди на то да политичка класа једина има користи од тога. То је неки свет који лепрша око фондова, они себи праве чапрас диван, уживају и чини им се да живе Европу, као што је некадашња комунистичка класа у Југославији живела комунизам на Дедињу…