Након што је Међународни суд правде у јулу прошле године донео Саветодавно мишљење о “декларацији независности” Косова, у медијима се појавило на десетине чланака који су се бавили тим питањем. Аутори су отворено и оправдано изражавали своје незадовољство и бес. Међутим, упадљиво је да саму одлуку, као ни опречна мишљења четворице судија која су гласали против, нико није анализирао на начин који би доказао да Косово, у међународно-правном смислу, не испуњава услове државности. Елемената за такав закључак има на претек, a преговори се приближавају.

Изгледа да су и наши вајни реформатори правосуђа коначно добили слабе оцене, па су принуђени да са својом наказном реформом иду на поправни. У овом часу они зато настоје да кроз парламент прогурају чак пет закона о изменама и допунама, замајавајући јавност да ће тиме исправити брљотине захваљујући којима је наше правосуђе уништено.

После објаве „саветодавног мишљења“ МСП везаног за једнострано проглашену независност Косова, започела је и својеврсна расправа о томе колико је за исход одговорна сама власт у Србији, а колико је то заправо само резултат још једне „неправде“ која нам долази споља. Ово питање је у ствари веома битно, јер ће нам помоћи да се оријентишемо у времену и простору, и подвучемо неку црту да би могли да кренемо напред.

По свему судећи, судбина је нама ово друго приредила: одабрала нам је људе који су нас већ грдно ојадили, а могли би нас и потпуно упропастити.Већ приликом одржавања последњих парламентарних и председничких избора видело се да Сједињене Америчке Државе, а нарочито Европска унија, подржавају само оне наше политичаре за које процењују да су се већ у себи самима, а да то нису смели јавно да кажу, помирили с губитком Косова и Метохије.

Међународни суд је 22. јула, у складу са молбом Генералне скупштине ОУН, обелоданио закључак о проблему Косова. Нико други до Тадић није, прокламовавши „борбу за Косово дипломатским средствима“, убрзо вратио српске амбасадоре у земље које су признале независност Косова, и без противљења признао мисију ЕУЛЕКС на Косову, која је доприносила јачању „косовских институција власти“. Одлука МС је погазила резолуцију 1244 СБ ОУН. Почеће се реализовати сви пређашњи планови Приштине.

У четвртак, 22. јула, Међународни суд ОУН у Хагу обелоданиће дугоочекивану одлуку о статусу покрајине Косово, која је прогласила независност од Србије 17. фебруара 2008. године. Пресуда ће бити саветодавног карактера, али то не умањује њен међународно-правни значај. По први пут у својој историји Међународни суд разматра питање о законитости отцепљења посебне територије од државе-чланице ОУН, без пристанка ове последње. Зато ће и одлука имати карактер преседана…

Ко даје право „техничарима противтужиоцима“ да се поигравају са стотинама хиљада жртава, са том непрегледном патњом и страдањем које као да још увек није завршено? Зашто се Јасеновац, Пребиловци, дечији логор у Јастребарском или Глинска црква своде на „беспућа повијесне збиље“? Да ли је икада пало на памет Јеврејима да тргују Холокаустом, и да Јад Вашем претворе у место вештачења…

Да би интересни савез Србије и НАТО-а функционисао колико-толико треба да постоји бар минимум обостраног поштовања. НАТО према Србији тог поштовања изгледа да нема…