Стара Русија, овековечена у литерарном генију својих великана била је нека врста заувек нестале Шангри-Ла. Она тада постојећа представљала је за мене и моје вршњаке само и једино отеловљење комунизма, Стаљиновог терора, неслободе и мрака, додуше не сасвим без разлога.

Русија, Белорусија и Казахстан утврдиће данас прву етапу ка стварању Еврозијске економске уније, пројекат руског премијера Владимира Путина који се залаже за што јачу интеграцију земаља бивше СССР. Руски председник Дмитри Медведев и његов белоруски колега Александар Лукашенко и казахстански Нурсултан Назарбајев потписаће у Москви „Декларацију о евроазијској економској интеграцији“, наводи се у саопштењу из Кремља.

Сви проблеми ЕУ и евро-зоне своде на политику. Актуелна криза је пре свега политичка, а економска је само њен део који се не може прикрити обманама, тајним договорима и, у ствари, лажима. Европска интеграција је поново у дубокој кризи из које нема повратка на старо и која, на жалост, показује да је поново кључни проблем Европе Немачка и њен политички поглед.

Неуспешне покушаје Бориса Тадића да убеди косовске Србе, коалиционе партнере у влади, чак и министре и посланике из сопствене странке да прихвате и преточе у скупштинску декларацију сет усмених бриселских договора Борка Стефановића, пресекла је Кетрин Ештон па је Венсан Дежер могао да саопшти да је наставак преговора, који по досадашњем току представљају процес учвршћивања косовске независности, „питање дана чак и сати“.

Ми сада треба да направимо салдо колико нас је досадашње кретање према кандидатури и једнострана примена економских споразума коштала, па да закључимо на основу тога шта је интерес Србије“. Председник ДСС-а је оценио да је власт у Србији до сада срљала ка Европској унији, уз тврдњу да чланство у Унији нема алтернативу и да су питања Косова и уласка у тај савез два одвојена процеса. После „толико изгубљеног времена и велике цене“ треба видети шта је државни интерес.

У еуфорији насталој након 12. октобра 2011. која је пратила добијање Мишљења Европске комисије о кандидатури Србије за чланство у Европској унији, скоро неприменто је у процедуру Народне Скупштине доспео Протокол о изменама Споразума о слободној трговини са Русијом. Уколико Србија не ступи у Царински савез, и ако Србија настави са европским интеграцијама, све више и више производа ће бити изузето из режима слободне трговине са Руском Федерацијом.

Посланичка група Демократске странке Србије доставила је предлог сопствене декларације о Косову, којом предлаже прекид преговора Београда и Приштине, стављање ван снаге постигнутих договора, као и одбијање захтева за нормализацију односа са Косовом и Метохијом. О декларацији, као и о погледима на другачија решења односа са Косовом, за “Актер” говори Слободан Самарџић, потпредседник ДСС-а и бивши министар за Косово.

Ако Тадићева политичка елита настави да препушта српске територије, Москва ће о гаранцијама за „Јужни ток”, напослетку, морати да преговара са оним факторима који имају тапију на парчање Србије, оверену у Вашингтону и Бриселу. То су Берлин који одвлачи Војводину у евро-регију и Анкара – конструктор “зелене трансферзале”. Вашингтон је овластио ове регионалне силе да решавају балканску збрку и тако извуку неку корист за себе. Али, тек пошто је претходно САД војном агресијом обезбедила кључну базу Бондстил, породивши притом криминогену тзв. државу Косово као извор сталне нестабилности Балкана.

Хамлетовско питање, како неки тврде, за немогућу државу БиХ, је већ дуже времена у нашој јавности слиједеће: којем се царству, америчком или руском, приклонити? Штета је, што ова земља није нормална и што је у суштини бандитска, окупирана, колонизирана и дјељива по перверзној вољи страних “хуманиста”. Ипак, питање је дјеломично добро, јер је биполарна подјела свијета постала очита реалност. Чињеница је, да је након двије деценије апсолутне доминације америчког царства, друго царство је већ ту, оно руско, просперитетно, изникло као феникс из пепела након што је изгледало упропаштено од Горбачова и Јељцина.

Бранећи своју територију Срби и даље треба да се држе међународног права и Резолуције 1244 СБ УН у којој је јасно записано да је Косово и Метохија део територије Србије. То је, а треба и убудуће да буде, кључни документ за Србе. Русија ће и даље задржати свој став о Косову и не намерава да га мења. Ни у будућности неће признати самопроглашену државу Косово. Односи Русије и Србије су заиста добри, али постоје још велике резерве да се они унапреде у више области.