“Бритиш петролеум” је основана за експлоатацију нафте у Персији и на нафти те земље израсла у светског гиганта. Финансијски издаци по ликвидацији последица хаварије су огромни и према последњим проценама они премашују 30 милијарди долара. Многи експерти су убеђени да ће се ова еколошка катастрофа претворити у катастрофу и за саму компанију, која ће тешко моћи да сачува своју независност. Компанија се брзо обезвређује – њена тржишна капитализација се силовито топи – и постаје све привлачнија за преузимање.

Кијев више не жели у НАТО. Пре неколико дана одустајање од планова придруживања Северноатлантској алијанси фиксирано је у закону који је усвојила Врховна Рада о принципима унутрашње и спољне политике земље. Тако је Украјина коначно потврдила статус ванблоковске државе. То није просто изјава о очувању независности. Политички односи Београда и Кијева, такође, традиционално су веома добри, што потврђује чињеница да Украјина није признала самопроглашену независност Косова.

Немачка се у потаји спрема за потпуно другачију интеграцију, што откривају детаљи о томе да ће бити могуће да нека чланица буде искључена из те нове Уније и да буде избачена из система јединствене валуте. Верује се да је то увод у стварање једне далеко мање интеграције у којој би, поред Немачке, биле и Француска, Аустрија, земље Бенелукса али и Словенија и Хрватска.Србија под хитно мора да се суочи с новом реалношћу.

“Ваш министар Јеремић и наш министар Давутоглу су најбољи ортаци”, рече ми, пре пар дана, у Истанбулу један од водећих турских колумниста, новинар листа Хуријет. Заиста се надам да ће наши званичници научити неке лекције од Турака. « Напредујемо ка ЕУ попут корњаче » и « сви смо изгубили ентузијазам », каже ми један турски аналитичар, иначе раније страствени поборник европских интеграција.

Неоосманизам није, сам по себи, ни добар ни лош. С аспекта историјске логике и „утилитарне етике“, могло би се чак рећи да је и легитиман. Препоручљиво је, кад се о њему говори и пише, избегавати позитивне или негативне вредносне судове, а поготово предрасуде. Подједнако непрепоручљиво је избегавати суочавање с чињеницом његовог постојања и „политички коректно“ га препуштати пределима игнорантског прећуткивања или саучесничког подразумевања. Најопасније је, ипак, незнање.

Указујући да је савремени неоосманизам најбоље представио тренутни министар спољних послова Ахмет Давутоглу у књизи «Стратегијска дубина», др Дарко Танасковић је нагласио да ово дело, на неки начин, представља “Библију” савремене Турске. У Турској је дошло до потпуног раскида са политичком филозофијом и праксом кемализма. Морамо знати о чему је реч, какви су циљеви те политике и наравно њене последице по свет, по нас.

Косово је симбол дубоке кризе у међународним односима и распада међународног поретка а та криза још није окончана и још се и не назире њен крај. Истовремено, политички лидери међународне заједнице, пре свега на Западу, који су у основи генератори косовског проблема у данашњем облику, немају капацитета а ни вештине, вероватно ни жеље, да проблем Косова реше на реалној основи, или да га уопште решавају.

„Минарети су наши бајонети, а куполе наши шлемови, џамије су наше касарне, а верници наши војници. Ова божја војска чека моју веру. Алах је највећи! Алах је највећи!“ Због говорења ових стихова на јавном скупу је Тајип Ердоган 1997. године морао да напусти место градоначелника Истамбула и због „подстицања на верску мржњу“ провео четири месеца у затвору.

Србији ће бити постављани најразличитији додатни услови, познати или непознати, јавни или тајни, у свакој верзији понижавајући, све док носиоци „вероватно најважнијег пост-хладноратовског пројекта” не буду закључили да је „недовршени посао на Балкану” на крају завршен у складу са њиховим стратешким интересима и политикама.

Партнерство са ЕУ не треба нужно везивати за приступање јер то за достижну будућност није реалан пројекат. Уместо тога, неопходно је сарадњу са ЕУ развијати кроз остварљиве споразуме од обостране користи. Новом националном политиком, реалним циљевима и новим приступом у односима са ЕУ, Србија би заправо проширила своју политику и учинила је сагласном савременим међународним односима и токовима.